Петак, 05.06.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа
ОТРГНУТО ОД ЗАБОРАВА

Од „Путника” остала носталгија

Компанија основана пре једног века у Београду прву групу наших туриста одвела је у Америку поводом Светске изложбе у Њујорку 1939. године, а на пут око света 1983. Одлука о приватизацији у фебруару 2002. значила је и почетак краја велике фирме
Од „Путника” остала носталгија
Пословница „Путника” 1925. године у Новом Саду (Фото из „Политикине” фото­документације)

Ових дана навршило се сто година од оснивања „Путника” – Друштва за саобраћај путника и туриста, који ће дуго држати статус најјаче туристичке агенције српског и југословенског туризма.

„Путник” је током 20. века био велика компанија чије су се најважније активности одвијале на плану туризма, угоститељства и саобраћаја. У његовом саставу била су туристичка насеља, многобројни хотели, мотели, ресторани, ауто-кампови, велики аутобуски парк, рентакар возила, излетнички бродови и разграната мрежа пословница у великим градовима и туристичким центрима.

„Политика” писала о првом турист офису

Основан је у Београду, првобитно као Задруга за саобраћај и промет странаца, 24. јуна 1923. године. „Политика” је најавила оснивање „Путника” дан раније у тексту под насловом „Наш први турист офис”. У октобру назив је промењен у „Путник – Друштво за саобраћај путника и туриста у Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца” и тада је регистрован као акционарско друштво.

Здање на Теразијама у Београду, 2006. године

 Отварањем пословница у Сарајеву, Београду, Загребу и Љубљани започиње „Путникова” активност у земљи, а у међународни туристички промет улази већ наредне 1924. године, потписивањем уговора о заступању познате железничке компаније. Удружење водећих туристичких организација Европе са седиштем у Бечу примило је „Путник” у своје чланство 1927. године.

Прве групе иностраних туриста, посредством „Путника”, посетиле су Југославију 1931. године. Исте године организована су прва путовања по Европи за имућну домаћу клијентелу: у Париз поводом Колонијалне изложбе, у Лондон поводом Индустријске изложбе, а затим у фебруару 1932. године у Ницу на чувени карневал.

У „ Путниковим” аранжманима, у то време крећу крстарења по Медитерану бродовима „Краљица Марија” и „Краљ Александар”. Његове брошуре, програме и плакате, штампане на седам језика, илустровала је сопствена, савремено опремљена фото-служба.

У сарадњи с „Југословенским привредним филмом”, „Путник” је 1935. године снимио филм о природном и културном богатству на тлу Југославије. Наредне године израдио је и туристички филм „Дрина”, први који је у Србији снимљен у колору.

Компанија је имала представништва у Паризу, Бечу, Берлину, Софији, Прагу и Солуну, која су истовремено била и званични туристички бирои Краљевине Југославије.

Прву групу наших туриста агенција је одвела у Америку поводом Светске изложбе у Њујорку 1939. године. Завидни пословни резултати омогућили су компанији да исте године купи једну од најлепших зграда у центру Београда, на Теразијама поред Старог двора.

„Путник” је до Другог светског рата био специфична комбинација установе од посебног значаја за нову државу Краљевину Југославију, за коју је организовао и вршио продају карата државних железница и обављао туристичку пропаганду у земљи и иностранству и националне туристичке агенције са самосталним пословањем.

По завршетку рата, „ Путник” обнавља рад 1. маја 1945. године поново у форми акционарског друштва, да био 1947. био национализован. Од тада послује као једно од неколико предузећа од државног значаја и његов основни задатак постаје организовање колективних одмора за стотине хиљада трудбеника, пре свега на Јадрану, у бањама, планинским домовима и камповима, као и извођење туристичких путовања специјалним и редовним возовима, за раднике и сељаке по целој земљи.

Већ 1951. прелази у надлежност републичких влада и од филијала се оснивају нова, самостална републичка туристичка предузећа „Путник”, која ће у наредним годинама бити преименована у „Компас” у Љубљани, „Генералтурист” у Загребу, „Атлас” у Дубровнику, „Далмацијатурист” у Сплиту и „Кварнер експрес” у Ријеци. Од почетка шездесетих до почетка деведесетих година „Путник” је сарађивао с највећим светским туроператорима и с водећим европским авионским компанијама, организовао је многобројна туристичка и пословна путовања у иностранство омогућивши великом броју наших грађана да посете више од сто земаља на свим континентима.

До Аљаске и Токија

Прво послератно путовање у САД и Канаду „Путник” је организовао 1971. године, а прво путовање око света остварио је 1983. по итинереру Београд – Њујорк – Сан Франциско – Енкориџ (Аљаска) – Токио – Манила – Бангкок – Сингапур – Београд.

На почетку деведесетих предузеће је имало више од сто туристичких и рентакар пословница, хотеле и мотеле у свим републикама, туристичке аутобусе, рентакар возила и око 800 запослених.

У фебруару 2002. донета је одлука о покретању процеса приватизације и власничке трансформације „Путника”, а хотели и ресторани, као и различити организациони делови предузећа наставили су да послују као самостална привредна друштва.

У Палестину и Египат за Ускрс 1936.

Прво „Путниково” интерконтинентално путовање била је „Ускршња тура” у Палестину и Египат 30. марта 1936, с посетом Светој земљи и боравком у Јерусалиму од Великог петка до Ускрса. Обилазак 14 светих и знаменитих места на Блиском истоку, вожња преко Синајске пустиње и Суецког канала, посета пирамидама код Каира и фараонским гробницама код Луксора, пловидба Нилом, а затим Средоземним морем од Александрије до Пиреја и повратак возом од Атине до Београда 21. априла 1936. Све то за 23 дана, на три континента – возом, паробродом и аутокаром. Пре 87 година!

Аутобусом по Блиском истоку

На различитим путовањима по Блиском истоку, већ од средине шездесетих година, „Путникови” аутобуси су преко Анадолије стизали до Анкаре, Адане, Алепа, Дамаска, Бејрута, Јерусалима, Тел Авива и знаменитих светих места у Израелу и Јордану. Превозећи хаџије преко сиријске, јорданске и Арабијске пустиње, доспевали су до Меке и Медине. Возили су туристе дуж медитеранских обала Туниса и Алжира, а затим кроз северни Мароко до Казабланке, Рабата и Тангера и трајектом прелазили на Коста дел Сол преко Гибралтарског мореуза. Довозили су наше раднике који су радили у Ираку до Багдада, Басре и Мосула.

Наравно, аутобусом се стизало и до Лисабона и Порта на Атлантику, француских градова на Ламаншу и двораца на Лоари, до Лондона, Хамбурга и Берлина, до Копенхагена, Стокхолма, Осла и Хелсинкија на предивној „Нордијској тури”, до Прага, Варшаве, Вилњуса, Минска, Москве, Кијева...

Коментари1
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

kao bajka
Bila jednom jedna zemlja...Putnik je imao autobuse u kojima su se sedišta pretvarala u krevete i tako su putnici spavali kao carevi u noćnoj vožnji. Podatak je iz prve ruke, moja baka je tako obišla Evropu, ali ne na odloženo plaćanje od godinu dana. Bilo je dostupno svima. Sad to izgleda kao bajka.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.