Турска добила прву жену адмирала

Турска је први пут у вишевековној историји добила жену адмирала, што је досад било тешко и замислити. У Анкари коначно почињу да схватају да морају да се ослободе стега османске прошлости и да се прилагођавају новом времену у којем, као свуда у свету, жене имају незаменљиву улогу у свим областима живота и рада, па и у моћној армији.

Ту вековну баријеру сада је срушила Гокчен Фират, која је рођена пре 47 година у Истанбулу. Завршила је војну академију, једно време стицала је војно искуство у Норвешкој и Великој Британији, била је командант бојног брода на којем су обучавани питомци. Сада је постала хероина турске армије.

Врховни војни савет Турске у оквиру редовних годишњих промена у врху армије унапредио ју је сада у чин адмирала, као прву жену у турској морнарици.

„Посебно смо задовољни да је једна таква жена унапређена у чин адмирала”, изјавио је председник Реџеп Тајип Ердоган, који по функцији руководи Врховним војним саветом и армијом.

Турска се још ослобађа неславног наслеђа прошлости, када су жене битисале између четири зида и биле власништво мушкараца. Овај случај потврђује да она хвата корак са савременим светом и 21. веком, мада још има отпора у забитима Анадолије. То су потврдили и мајски парламентарни избори, на којима су жене освојиле 121 посланичко место од укупно 600. То је, додуше, незнатно више него раније – повећање од свега три одсто – и мало у односу на број становника. Тај број ће се сигурно повећавати, пошто је влада пре неколико година укинула одлуку којом је било забрањено ношење фереџе у парламенту. Ердоган сада инсистира да се та промена унесе у Устав, чије су припреме већ најављене. На тај начин он „у име демократије” жели – како сада наглашава – да се за сва времена ослободи „наслеђеног туторства генерала”, који су у последњих пола века извели или покушали да изведу пет државних удара, први 1960, а најновији 2016. године. После пуча 1980. они су увели забрану ношења хиџаба у државним школама и универзитетима, као и у јавним институцијама, укључујући и парламент. На таласу секуларизма Турска је 1993. године добила прву и досад једину жену премијера, конзервативку Тансу Чилер, али због политичких игара она није дуго остала на власти и убрзо је нестала с политичке позорнице.

Поводом именовања Фиратове за првог турског адмирала поједини истанбулски медији подсећају на револуционарни потез који је пре сто година повукао оснивач Турске републике Мустафа Кемал Ататурк. Он је међу првима у Европи, чим је дошао на власт, дао женама право гласа (да бирају и да буду биране) и отворио им могућност да изађу из шеријатског кућног затвора и да се школују.

У тим својим подухватима, који су међу поборницима шеријата наилазили на жестоке отпоре, он је једном приликом у Бурси срео самоуверену 12-годишњу девојчицу Сабиху. Она му је храбро пришла и рекла да, као и њене сестре и браћа, који су остали без родитеља, једва састављају крај с крајем. „Ата (оче), помози ми, желим да се школујем.” Он ју је као ћерку пољубио у косу, довео је у Анкару и усвојио (Ататурк није имао своју децу). Сабиха се школовала у војној академији и постала прва жена пилот у турској ратној авијацији. Учествовала је у више војних операција. Ататурк јој је дао презиме Гокчен, што би се могло превести као Небеска Сабиха, што је она уистину и била. Једва је убедио колеге да је приме у мушко друштво, да постане водећи пилот. Један од аеродрома у Истанбулу и сада носи њено име.

Легенда о Сабихи Гокчен и даље живи, иако се она 2001. године преселила на небо – тамо одакле је три деценије као пилот писала историју модерне Турске. Једино је остало неразјашњено њено порекло. По једнима, њени преци су својевремено стигли у Турску из Црне Горе (из села Лозна код Бијелог поља), а по другима има јерменске корене. Док се „обични смртници” споре око тога, она ужива у небеском миру заједно с Атом (оцем Турака) Мустафом Кемалом, који је пре сто година основао модерну турску републику, што му поборници османске империје никад нису опростили.