О вину и „Ју групи”

Радослав Зеленовић, дугогодишњи директор Југословенске кинотеке, оснивач Фестивала европског филма на Палићу, универзитетски професор, уредник, врхунски познавалац филма, добитник је Награде „Стефан Првовенчани” у оквиру 29. Рашких духовних свечаности, која ће му бити уручена у суботу 19. августа.

Као и до сада, програм ове манифестације обједињује током седам дана културне догађаје из области књижевности, филма, музике, позоришта, визуелних уметности, као и програме за најмлађе. Филм Дарка Лунгулова „Ју група ‒ тренутак сна”, који је имао премијеру на 51. фесту у марту ове године и добио Гран при на Фестивалу документарног и краткометражног филма у Београду, приказан је треће рашке вечери. Сниман је седам година и у њега је стало 80 година живота, а више од 50 година постојања „Ју групе” и 45 година Југославије. То је прича о једној породици тројице браће Јелић, о музици и једној земљи.

Пре пројекције филма у Галерији КЦ „Градац” о филму су говорили Петар Јањатовић, новинар и рок критичар, и Ђорђе Матић, књижевник. Јањатовић је признао да је филм гледао са помешаним емоцијама, да је то превасходно породични филм потресан на моменте, о томе како се људи држе заједно када је тешко.

– Јелићи су протагонисти доброг, они шире срећу. И у периоду када су се повукли, подржавали су друге бендове. Деведесете године за њих биле су изузетно тешке. Међутим, овај филм није класично остварење о рокенрол бенду, а више од тога посвећен је породици Јелић. Остаје да буде направљен класичан музички документарни филм о њима – рекао је Јањатовић.

Ђорђе Матић био је сагласан са тим да је реч о породичном филму, а оценио је да је по тематици у њега стало пет филмова.

– Првих двадесет минута  је спектакуларно, ту је приказан Титов говор о односу Југославије и СССР-а, укомпонован са великим концертима у Хали 1 Београдског сајма са огромним бројем младих људи. То је време стварања „Ју групе”. После тога филм креће у другом правцу, не прати хронологију групе, а многа имена која су била важна за овај бенд не спомињу се. То је велики пропуст. Име гитаристе Бате Костића, једног од оснивача бенда, који је кључан за тај њихов утицај фолклора на рокенрол, није споменуто, као ни Бока Богдановић. „Ју група” названа је по једној земљи, али претешки су за овај филм ти снимци ратних разарања из деведесетих година. То није требало да уђе у филм ‒ приметио је Матић.

Нови програм Рашких  духовних свечаности зове се „Зашто волим Србију” а представљаће различите делове Србије. Првог пута у фокус ставља Жупу Александровачку, престоницу винове лозе, виноградарства и винарства.

Жупа Алексанровачка историјска је винска област Србије, која вековима чува континуитет српског винарства. Први писани споменици о Жупи потичу из 12. века. У ктиторској повељи оснивача српске државе великог жупана Стефана Немање из 1196. године, каже се да је он поклонио манастиру Студеници више села у овом крају са обавезом да приносе вино манастиру. Ово поднебље од давнина препознато је као центар плодности, о чему сведочи и археолошко откриће Жупске Венере и других сличних фигура од теракоте из доба Винчанске културе од пре седам миленијума. Песник Милосав Буца Мирковић опевао је своју Жупу као „Океанију, винску и царску”. О Жупи су овом приликом говорили Томислав Ивановић, награђивани вински новинар и критичар, Вања Алич, словеначки новинар и музичар, који води сајт посвећен вину, Иван Брборић, директор Завичајног музеја Жупе, Петар Поповић Пеца, новинар и публициста.

И овај програм водила је Маја Вујанац, а гости промоције били су и винари Алекса Спасић, иначе осма генерација винара у својој породици, и Анто Рашковић, винари који се образују у Словенији и Аустрији и нова знања доносе у Жупу. Гости промоције могли су да пробају њихова вина, као и изузетно студеничко вино које је донео Оливер Стевановић. Како се могло чути, за наше винаре важно је да буду боље повезани, да путеви до њих буду асфалтирани, и да постоји иницијатива да Жупа, која има и Музеј вина, редак у свету, доспе на листу Унескове баштине, да се још више младих образује у овом послу. Жупљани су очували винограде старе и до 120 година и аутохтоне сорте тамјанику и прокупац.

Музика је ове године посебно важна у Рашки, а наступ „Теодоси Спасов вајн трија”, разоружао је слушаоце виртуозношћу, ритмом и емоцијом. Уз Спасова, који је одушевио на кавалу, свирали су Генадиј Рашков на бубњу и Христијан Цвјатков на електричној гитари. После тога наступио је нишки бенд „Кербер” и, наравно, одушевио. Дан пре тога свирао је блуз бенд „Сирова кожа”, а Горан Стојичић и Владислав Пејак најавили су књигу „Ако волите блуз”.