O vinu i „Ju grupi”

Radoslav Zelenović, dugogodišnji direktor Jugoslovenske kinoteke, osnivač Festivala evropskog filma na Paliću, univerzitetski profesor, urednik, vrhunski poznavalac filma, dobitnik je Nagrade „Stefan Prvovenčani” u okviru 29. Raških duhovnih svečanosti, koja će mu biti uručena u subotu 19. avgusta.

Kao i do sada, program ove manifestacije objedinjuje tokom sedam dana kulturne događaje iz oblasti književnosti, filma, muzike, pozorišta, vizuelnih umetnosti, kao i programe za najmlađe. Film Darka Lungulova „Ju grupa ‒ trenutak sna”, koji je imao premijeru na 51. festu u martu ove godine i dobio Gran pri na Festivalu dokumentarnog i kratkometražnog filma u Beogradu, prikazan je treće raške večeri. Sniman je sedam godina i u njega je stalo 80 godina života, a više od 50 godina postojanja „Ju grupe” i 45 godina Jugoslavije. To je priča o jednoj porodici trojice braće Jelić, o muzici i jednoj zemlji.

Pre projekcije filma u Galeriji KC „Gradac” o filmu su govorili Petar Janjatović, novinar i rok kritičar, i Đorđe Matić, književnik. Janjatović je priznao da je film gledao sa pomešanim emocijama, da je to prevashodno porodični film potresan na momente, o tome kako se ljudi drže zajedno kada je teško.

– Jelići su protagonisti dobrog, oni šire sreću. I u periodu kada su se povukli, podržavali su druge bendove. Devedesete godine za njih bile su izuzetno teške. Međutim, ovaj film nije klasično ostvarenje o rokenrol bendu, a više od toga posvećen je porodici Jelić. Ostaje da bude napravljen klasičan muzički dokumentarni film o njima – rekao je Janjatović.

Đorđe Matić bio je saglasan sa tim da je reč o porodičnom filmu, a ocenio je da je po tematici u njega stalo pet filmova.

– Prvih dvadeset minuta  je spektakularno, tu je prikazan Titov govor o odnosu Jugoslavije i SSSR-a, ukomponovan sa velikim koncertima u Hali 1 Beogradskog sajma sa ogromnim brojem mladih ljudi. To je vreme stvaranja „Ju grupe”. Posle toga film kreće u drugom pravcu, ne prati hronologiju grupe, a mnoga imena koja su bila važna za ovaj bend ne spominju se. To je veliki propust. Ime gitariste Bate Kostića, jednog od osnivača benda, koji je ključan za taj njihov uticaj folklora na rokenrol, nije spomenuto, kao ni Boka Bogdanović. „Ju grupa” nazvana je po jednoj zemlji, ali preteški su za ovaj film ti snimci ratnih razaranja iz devedesetih godina. To nije trebalo da uđe u film ‒ primetio je Matić.

Novi program Raških  duhovnih svečanosti zove se „Zašto volim Srbiju” a predstavljaće različite delove Srbije. Prvog puta u fokus stavlja Župu Aleksandrovačku, prestonicu vinove loze, vinogradarstva i vinarstva.

Župa Aleksanrovačka istorijska je vinska oblast Srbije, koja vekovima čuva kontinuitet srpskog vinarstva. Prvi pisani spomenici o Župi potiču iz 12. veka. U ktitorskoj povelji osnivača srpske države velikog župana Stefana Nemanje iz 1196. godine, kaže se da je on poklonio manastiru Studenici više sela u ovom kraju sa obavezom da prinose vino manastiru. Ovo podneblje od davnina prepoznato je kao centar plodnosti, o čemu svedoči i arheološko otkriće Župske Venere i drugih sličnih figura od terakote iz doba Vinčanske kulture od pre sedam milenijuma. Pesnik Milosav Buca Mirković opevao je svoju Župu kao „Okeaniju, vinsku i carsku”. O Župi su ovom prilikom govorili Tomislav Ivanović, nagrađivani vinski novinar i kritičar, Vanja Alič, slovenački novinar i muzičar, koji vodi sajt posvećen vinu, Ivan Brborić, direktor Zavičajnog muzeja Župe, Petar Popović Peca, novinar i publicista.

I ovaj program vodila je Maja Vujanac, a gosti promocije bili su i vinari Aleksa Spasić, inače osma generacija vinara u svojoj porodici, i Anto Rašković, vinari koji se obrazuju u Sloveniji i Austriji i nova znanja donose u Župu. Gosti promocije mogli su da probaju njihova vina, kao i izuzetno studeničko vino koje je doneo Oliver Stevanović. Kako se moglo čuti, za naše vinare važno je da budu bolje povezani, da putevi do njih budu asfaltirani, i da postoji inicijativa da Župa, koja ima i Muzej vina, redak u svetu, dospe na listu Uneskove baštine, da se još više mladih obrazuje u ovom poslu. Župljani su očuvali vinograde stare i do 120 godina i autohtone sorte tamjaniku i prokupac.

Muzika je ove godine posebno važna u Raški, a nastup „Teodosi Spasov vajn trija”, razoružao je slušaoce virtuoznošću, ritmom i emocijom. Uz Spasova, koji je oduševio na kavalu, svirali su Genadij Raškov na bubnju i Hristijan Cvjatkov na električnoj gitari. Posle toga nastupio je niški bend „Kerber” i, naravno, oduševio. Dan pre toga svirao je bluz bend „Sirova koža”, a Goran Stojičić i Vladislav Pejak najavili su knjigu „Ako volite bluz”.