​ Најважније правовремено упозорење на непогоде

Србију је овог лета погодило више суперћелијских олуја. Овај термин се у јавности раније није често помињао иако се овакве олује сваке године осматрају у нашој земљи и региону, каже у разговору за „Политику” професор др Југослав Николић, директор Републичког хидрометеоролошког завода.

– Све олује су најчешће означаване као „олујне непогоде”. Међутим, у стручним круговима, свака олуја се класификовала као једна од три категорије: једноћелијска, вишећелијска или суперћелијска. Ипак због тренда пораста температуре ваздуха, олује постају бурније и повећава се број суперћелијских олуја – објашњава Николић.

Како се стварају суперћелијске олује?

Оне настају када хладна ваздушна маса стигне на јако загрејано тло, изнад кога егзистира топла и нестабилна ваздушна маса, што уз смицање ветра по висини, узрокује екстремну нестабилност атмосфере у граничној области између хладне и топле ваздушне масе која се назива атмосферски фронт. Ове године имали смо серију узастопних продора ваздушних маса значајно хладнијих од подлоге и појаву олујних непогода као суперћелијских олуја. Битна карактеристика и екстрем овог лета јесте учесталост оваквих брзих и јаких суперћелијских процеса са сличним путањама, у временском интервалу од 13. јула до почетка августа, када су снажни облачни системи, крећући се од северне Италије, јужних делова Аустрије, преко Словеније, јужних делова Мађарске и Хрватске, захватали и наше подручје. Суперћелије се од осталих типова непогода разликују по ротирајућој узлазној струји ваздуха и дужем животном веку непогоде и одговорне су за појаву крупног града и олујног ветра, тј. разорније су од осталих категорија олуја.

Европа је овог лета на удару врућина и поплава. Да ли то значи да се клима променила?

Временских непогода је било одувек, а климатске промене су комплексан феномен на којем је наш научник Милутин Миланковић стекао светску славу. У новије време, у научној и стручној јавности чести су неспоразуми у схватању појмова времена и климе који доводе до полемике и оспоравања закључака без обзира на њихову релевантност. Мора се, зато, имати у виду да време представља стање метеоролошких елемената и метеоролошких појава на посматраном простору, које се односи на временски интервал од неколико минута до једног часа, дана, декаде, месеца, годишњег доба или вегетационог периода. Када је клима у питању, велики број фактора утиче на климу и климатска колебања. Она представља резултанту геофизичких, астрономских и многих других фактора, па је изучавање климе и климатских промена прилично компликовано. У том смислу врућине и поплаве, посматране само у овој сезони, могу указивати, али саме по себи не доказују, тј. нису довољно јасан знак да се клима променила. Као појава, клима се дефинише на основу искуства са временским појавама. У складу са дефиницијом времена, најкраћа климатска колебања имају сезонски карактер, а за јасан доказ о климатским променама потребне су анализе вишедеценијских трендова процеса. Анализа температуре ваздуха у последњем столећу показује промену овог климатског елемента, односно општи тренд пораста, због чега ваздух садржи све више водене паре, а олује у просеку постају бурније. Ако дефинишемо дане у којима је пало више од 30 мм кише као дане са екстремним падавинама, њихов број у последњој деценији је знатно повећан у односу на период 1961‒1990. године. С тим у вези је и повећан број осмотрених суперћелијских олуја.

Мишљења стручњака о суперћелијским олујама се разликују, неки мисле да су оне одавно виђене, други да су резултат промене климе. Које је ваше мишљење?

За настанак суперћелијских олуја неопходно је подизање влажног, топлог и нестабилног ваздуха у атмосферској средини у којој постоји изражено вертикално смицање ветра, које можемо посматрати по правцу и интензитету. Најважнији је профил ветра од Земљине површине до шест километара висине. Где год да се на свету претходно наведени услови испуне, може настати суперћелијска непогода. Оваквих олуја је у нашем поднебљу било и раније, али одређени трендови климатских елемената могу условити да се њихов број повећа. Као илустрацију навешћу екстремну олују са интензивним суперћелијским процесом, која је захватила поједине делове Србије 25. јула 1987, када је облак од северног дела Словеније и јужне Аустрије, преко јужних делова Мађарске и северних делова Хрватске, готово дијагонално прешао Војводину и наставио кроз Румунију, све време дајући јак град и орканске ударе ветра. Дужина трасе премештања облака била је преко 1.000 километара, ширина око 30 километара, а евидентирана штета од града само у Војводини износила је 11 одсто бруто националног дохотка северне покрајине. Екстремна је била и 2014. година када је осим драстичних падавина, које су изазвале поплаве у мају, цело пролеће и лето обележио суфицит падавина. Две године касније (јун 2016), суперћелијска непогода, која се развила над Београдом, изазвала је крупан град и торнадо у Панчеву, а затим се преко Баната, Румуније и Украјине премештала све до Русије, где је облак коначно ослабио. Пролеће и лето 2023. такође ће остати запамћени на листи година са великим бројем временских непогода, нарочито на северу Италије, у западним и централним деловима Балкана, као и у области Алпа.

Као разлог чешћих непогода наводи се већа влажност ваздуха. Да ли је то тачно?

Ваздух који постане топлији за један степен Целзијуса, може садржати за око седам одсто више водене паре. Водена пара је гориво које храни грмљавинске облаке, па се зато због пораста температуре ваздуха повећава и број временских непогода. Анализа температуре ваздуха за Београд у последњих 135 година показује да постоји пораст средње температуре ваздуха за 1,6 степени. То је довољан разлог да се повећа концентрација водене паре у атмосфери за око 10 одсто, што представља знатно повољније услове за стварање кумулонимбусних облака и појаве јачих временских непогода пљусковитог и ветровитог карактера, уз појаву грмљавине, града и тромби. Иако нема знатних одступања у погледу укупне годишње количине падавина, последњих година уочава се тенденција продужавања сушних периода, док кишне епизоде постају краће и бурније. Анализе показују да је удео екстремних падавина (са дневним количинама већим од 30 мм), у односу на укупне падавине на територији Србије, некада био 2,4 одсто, док је током последње деценије та вредност достигла 5,6 одсто.

            Можемо ли очекивати још екстремније ситуације?

Постоје различити сценарији, односно претпоставке. Ако би се остварио сценарио даљег пораста температуре ваздуха, то би изазвало даље повећање још екстремнијих временских и климатских догађаја.

            Да ли постоји начин одбране од оваквих непогода?

Апсолутне заштите од временских непогода нема. Материјалне штете се ипак могу знатно умањити ако корита наших река одржавамо чистим и проходним за екстремне падавине, ако усеве додатно осигуравамо од града и олујног ветра, ако повећавамо број зелених и плавих површина у великим градским срединама чиме се могу умањити ефекти урбаних острва топлоте и поспешити здравији услови живота у градовима. А надасве је потребно да будемо правовремено информисани, због чега је круцијално даље јачање свих расположивих капацитета система за ране најаве и упозорења. РХМЗ издаје за јавност текстуална, али и графичка упозорења у оквиру метеоаларм сервиса, док се СМС упозорења за сада прослеђују специјалним корисницима, пре свега Сектору за ванредне ситуације МУП-а који онда то дистрибуира другима. Метеоаларм представља електронски графички информациони систем који је развијен у оквиру програма упозорења Европске асоцијације националних метеоролошких служби држава чланица ЕУ – EUMETNET, за информисање јавности о прогнозираним опасним појавама у наредних 48 часова и 72 часа. Метеоаларм је саставни део метеоролошког и хидролошког система за ране најаве и упозорења РХМЗ-а и има циљ да обавештава јавност о прогнози потенцијално опасних, опасних и веома опасних метеоролошких и хидролошких појава.

Колико је посао предвиђања невремена комплексан и које се методе користе?

РХМЗ врши функцију националне метеоролошке службе, који због потреба државе и њених грађана даноноћно бди. Сви оперативни системи непрекидно раде, а прогноза се добија израчунавањем помоћу нумеричких модела прогнозе времена, који укључују у себе проверене физичке законе, коришћењем рачунарских система. У том циљу врше се приземна и висинска осматрања и прикупљају измерени подаци не само из Србије већ и са већег дела северне хемисфере, јер нам ваздушне масе долазе са одређених простора не познајући границе. Тако прикупљени измерени подаци су почетни услови, а онда се корак по корак израчунава будуће стање атмосфере. За израду прогнозе времена у реалном времену потребни су најмоћнији рачунарски системи са више хиљада процесора, где се непрекидно израчунава будуће стање времена. Почетне симулације атмосфере увек садрже мале грешке које су у почетку занемарљиве, али се током рачунског процеса гомилају и ограничавају прецизност прогнозе. Зато краткорочне прогнозе, за један до 10 дана унапред, имају највећу вероватноћу остварења, која се креће од 85 до 95 процената. Прогноза времена за наше кориснике је завршни резултат обимног посла: од осматрања метеоролошких параметара, размене података, израчунавања нумеричких продуката и анализе ситуације, где на крају пресудно одлучује знање и искуство метеоролога-синоптичара (прогностичара).

РХМЗ лидер у региону

Каква је сарадња РХМЗ-а са институцијама у свету?

Сарадња РХМЗ-а са институцијама у свету је на високом нивоу. Основ међународних активности јесте сарадња са Светском метеоролошком организацијом (СМО). Учествујемо у комисијама, програмима и пројектима СМО-а, стални смо члан ECMWF-а (European Centre for Medium-Range Weather Forecasts – Европског центра за средњорочну прогнозу времена), члан смо ESSL-a (Europen Severe Storm Laboratory), односно Центра за јаке непогоде, у којем се наши метеоролози-синоптичари додатно усавршавају. Без обзира на техничку опремљеност, наша национална хидрометеоролошка служба је лидер у региону, препознатљива у Европи и свету. Нумерички модели прогнозе времена које су развили српски научници користе се у више земаља, а међу њима је и национална метеоролошка служба САД. С обзиром на то да време не познаје границе, у циљу побољшања прогнозе времена у региону, Србија је иницирала формирање Конзорцијума за краткорочну прогнозу времена за југоисточну Европу, дајући свој допринос читавом региону. Слични конзорцијуми у Европи постоје само још у четири најразвијеније метеоролошке службе – Немачке, Француске, Уједињеног Краљевства и Скандинавије.

Даноноћно дежурство

 Како је организован посао у РХМЗ-у?

За издавање упозорења на временске непогоде надлежан је Национални центар за хидрометеоролошки систем најаве и упозорења, који је у РХМЗ-у систематизован у оквиру Сектора за метеоролошке и хидролошке прогнозе, најаве и упозорења. Метеоролози-синоптичари су у оквиру овог центра дежурни 24 часа, седам дана у недељи, 365 дана годишње. Они анализирају податке, израђују прогнозу времена и издају метеоролошка упозорења. Како би прогноза времена била успешна, неопходно је и перманентно функционисање метеоролошког и хидролошког осматрачког и рачунарско-телекомуникационог система. Приземна осматрања врше се сваког сата на 28 главних метеоролошких станица, а на сваких шест сати обављају се и висинска мерења, за сада у Београду и Нишу, која омогућавају вертикални приказ свих значајних метеоролошких елемената у атмосфери. Истакао бих да наши корисници не добијају информације као излаз неке апликације која користи један нумерички модел. Као свака озбиљнa служба, РХМЗ користи продукте читавог ансамбла модела, а онда наши синоптичари, користећи своје знање и искуство, врше анализе после којих следи израда прогнозе и издавање информација за кориснике.