Ко зарађује на неоправдано великим маржама

Анализа финансијских извештаја пет највећих трговинских ланаца у Србији показала је да су трговачке марже у прошлој години биле за 36,6 одсто више него 2019. Оне су знатно порасле и постоји простор да буду снижене, оценила је и гувернерка НБС Јоргованка Табаковић. Инфлација је у паду, али не и цене, па терет оваквог стања на тржишту свакодневно плаћају грађани.

За разлику од потрошача у Европској унији који на храну месечно троше 12,5 одсто буџета, у Србији у личној потрошњи домаћинства за намирнице одлази чак 36 процената расположивог новца. Да је пара све мање показали су и подаци пада промета у трговини на мало и то за шест одсто у односу на прошлу годину. Како објаснити то да је храна од пандемије у нашој земљи у просеку поскупела за око 50 одсто.

У малопродаји цене поврћа и свежег и прерађеног воћа, које у потрошачкој корпи учествују са 6,5 одсто, прошле године су у просеку повећане за 18,4 процента, а у прва три месеца ове године за 28,1 одсто међугодишње. Индустријско-прехрамбени производи који чине четвртину структуре потрошачке корпе расту у континуитету прошле, а тај тренд је настављен и у прва три месеца ове године, па је међугодишњи раст у марту износио 24,7 процената.

Према подацима НБС, највећи међугодишњи раст забележиле су малопродајне цене јаја, млека и млечних прерађевина, док су цене меса и месних прерађевина, уља и масти, као и хлеба и производа од брашна, у току првог квартала расле у распону од 19 до 25 одсто међугодишње.

Драган Стојковић, редовни професор Економског факултета у Београду, каже за „Политику” да је време да се уради темељна анализа структуре цена одређених производа и да се види ко зарачунава високе марже и ко колико зарађује.

– Требало би гледати цео канал маркетинга, рецимо када је реч о млеку имамо примарне произвођаче који добијају одређени део, прерађиваче, млекаре, који имају своју маржу, а они испоручују велепродаји и малопродаји који формирају своје цене. Ту се јавља питање конкуренције и зато је важно да се уради анализа за критичне категорије и да се утврди ко зарађује на неоправдано високим маржама. Да не бисмо причали на памет боље да се сачини темељна анализа, а и потрошачи заслужују да знају зашто су цене високе и ко је одговоран за то – наводи наш саговорник. Таква анализа би, сматра, показала који брендови не поштују тржишну утакмицу, а у том случају потрошачи могу да бирају јефтиније производе и тако изврше притисак на трговце.

– Конкуренција у трговини Србије је солидна, али има простора и те како и за нове играче. Имам утисак да су се трговци у овом тренутку опустили и да из различитих разлога не воде превише рачуна о потрошачима – напомиње професор Стојковић. Упитан имају ли трговци права да наплаћују различите услуге попут уласка или боље место на полицама, одговара да је то дозвољено у одређеним границама.

– Да није тако произвођачи би полице користили као тест тржиште. Плаћање тих накнада је легитимно све док се не претерује или уцењује. Увек онај ко је јачи покушава да извуче нешто за себе. Поента је да нико не буде толико јак да се не може без њега – објашњава наш саговорник.

Са друге стране произвођачи са којима смо разговарали тврде да су и њихове профитне стопе ниске и да износе тек неколико процената.

– Сигурни смо да има простора за смањење трговачких маржи, наше излазне цене формиране су у складу са реалним растом инпута, а цене се зидају у трговини. Наше позиције су такве да морамо да прихватимо све услове, јер смо ограничени на тржиште региона и морамо негде да пласирамо робу. Трговци у Србији данас активно раде на убијању брендова и највећу зараду остварују на приватним робним маркама. Ту су им трошкови ниски, а зараде дупло веће, јер ти производи више нису јефтини, они су само мало јефтинији од познатих робних марки – каже наш саговорник из прехрамбене индустрије.

Упитан да ли их трговци на било који начин уцењују, да ли плаћају високе трошкове такозваних улиставања у трговину, боља места на полицама, одговара да ти трошкови сваке године расту по пола процента и да су одавно на максимуму.

– Има доста „оф рабата” али дешава се да у акцијама укупна давања произвођача стигну и до 50 одсто, што је недопустиво – наводи наш саговорник.

Инфлација похлепе

На тржишту се одомаћио и термин „инфлација похлепе”, како у свету тако и у Србији када трговци злоупотребљавају ситуацију и неоправдано подижу марже. Када цене сировина расту онда је логично да поскупљују и производи, али када сировине појефтињују, повратак цена на старо је спор. Многи су у време короне због проблема у ланцима снабдевања почели да обрачунавају премије ризика који су већи од стварних ризика и то је довело до повећања цена. Тако се појавила и инфлација похлепе у којој се учесници на тржишту тешко одричу зараде. Али, како кажу наши саговорници, када се знају реалне структуре цена и када су потрошачи ту да бирају, онда нема проблема и врло лако се врате у реалне токове.

Антимонополска комисија већ „чешља” тржиште

Комисија за заштиту конкуренције је почетком ове године започела секторску анализу стања конкуренције изабраних прехрамбених производа и она још траје. Анализа је започета јер је антимонополска комисија уочила да је дошло до раста цена, пре свега основних прехрамбених намирница из потрошачке корпе.

Тржишта изабраних основних прехрамбених производа обухватају њихове произвођаче, прерађиваче, увознике, трговину на велико и трговину на мало од којих се прикупљају подаци за анализу како би се оценило стање конкуренције и односи учесника на тим тржиштима и отклониле евентуалне повреде конкуренције. Реч је о великом броју учесника на тржишту и за сада се још не зна када ће анализа бити завршена и јавно доступна.