Јубилеј уз рибљу чорбу

Караван културе Србије обележио је трогодишњицу првог поласка кроз нашу земљу и Европу. Писци, сликари, музичари и други креативци придружили су се такмичењу у прављењу рибље чорбе на Дунаву, на завршетку уметничких и забавних „Грочанских свечаности”. Прослава јубилеја „крунисана” је тиме што је члан Каравана, креативни кувар Радован Субин, уз подршку „другара из уметничког аутобуса”, освојио главно признање, 55. „Златни котлић” на Дунаву.

Учеснике и публику посебно је, пре завршног концерта, поздравио председник општине Драган Пантелић, најављујући ускоро отварање базена и изградњу спортско-културне хале у Гроцкој. Расположење уз рибљи котлић и чамце с којих је риба пристизала подстакло је дружење до касно у ноћ.

Александар и Марко, како су једноставно желели да се представе младићи чија је густа гулаш-чорба, како су је назвали, привукла многе, рекли су нам да су поносни на то што су одрасли на Дунаву.

„Највећа европска река је благо и надам се да ћемо и у мањим срединама убудуће више користити привилегију што смо на њој. Погледајте колико се људи окупило на овој културној манифестацији у Гроцкој, имамо госте из Београда, али и многих других средина, а сви су могли да пробају чорбу”, каже Александар. Марко додаје да је њихов необични „густиш” доказ да су млади из Гроцке за нове идеје и да су креативни и жељни света.

Вишегодишњи бивши председник риболовачко-наутичког друштва „Грочица” Предраг Јанковић каже да, ипак, критеријум за врхунску рибљу чорбу прописују највећи стручњаци за исхрану из наших признатих школа и ресторана. По њима, победничка чорба је најбоља јер је умерене љутине и густине, а има довољно и рибе и икре (рибљих јаја), те свима прија. Срећа је, додаје искусни рибар, у мери.

Пре „Златног котлића”, уметници из Каравана културе окупили су се код његовог оснивача, професора и кларинетисте Петра Гојковића, на тераси имања над Дунавском падином, у идиличном грочанском насељу Пандурице. Како им је саопштио у дружењу које је уприличио поводом свог званичног одласка у професорску пензију, ускоро ће подрум куће на овом имању адаптирати у нови студио у којем ће са сарадницима стварати нове верзије мелодија наше традиционалне народне музике и најновијих песама у истом духу. Дружењу су присуствовали и други чланови ансамбла „Свилен конац”, касније музичари познатих група, Славиша Павловић Стенли и Боривоје Кнежевић Боба који су стварали с Гојковићем пре његовог одласка у Париз 1999. године и пре оснивања „Мондо култа”.

Сетили су се свирања у некадашњој „Скадарлијској кафани”, као и настанка песме „Ово је Србија” Николе Грбића Грбе коју је „Свилен конац” снимио 1986, а која је забрањивана и због које су уредници музичких емисија позивани на одговорност. Радо су се, певушећи уз француске сиреве и невероватно велике грочанске смокве с имања, сетили и претходних кларинетистиних бендова: његове прве групе „Весели Београђани” из 1979. и потоњег бенда „Како ко”, али и „Гласа неба” и џез квартета „Балкан омнибус”, групе „Лу, лу, ђин”...

Данас Гојковић жели да нови студио буде дом Каравана српске културе матице и дијаспоре кроз Европу, као и његових пријатеља у Србији и свету.