Jubilej uz riblju čorbu

Karavan kulture Srbije obeležio je trogodišnjicu prvog polaska kroz našu zemlju i Evropu. Pisci, slikari, muzičari i drugi kreativci pridružili su se takmičenju u pravljenju riblje čorbe na Dunavu, na završetku umetničkih i zabavnih „Gročanskih svečanosti”. Proslava jubileja „krunisana” je time što je član Karavana, kreativni kuvar Radovan Subin, uz podršku „drugara iz umetničkog autobusa”, osvojio glavno priznanje, 55. „Zlatni kotlić” na Dunavu.

Učesnike i publiku posebno je, pre završnog koncerta, pozdravio predsednik opštine Dragan Pantelić, najavljujući uskoro otvaranje bazena i izgradnju sportsko-kulturne hale u Grockoj. Raspoloženje uz riblji kotlić i čamce s kojih je riba pristizala podstaklo je druženje do kasno u noć.

Aleksandar i Marko, kako su jednostavno želeli da se predstave mladići čija je gusta gulaš-čorba, kako su je nazvali, privukla mnoge, rekli su nam da su ponosni na to što su odrasli na Dunavu.

„Najveća evropska reka je blago i nadam se da ćemo i u manjim sredinama ubuduće više koristiti privilegiju što smo na njoj. Pogledajte koliko se ljudi okupilo na ovoj kulturnoj manifestaciji u Grockoj, imamo goste iz Beograda, ali i mnogih drugih sredina, a svi su mogli da probaju čorbu”, kaže Aleksandar. Marko dodaje da je njihov neobični „gustiš” dokaz da su mladi iz Grocke za nove ideje i da su kreativni i željni sveta.

Višegodišnji bivši predsednik ribolovačko-nautičkog društva „Gročica” Predrag Janković kaže da, ipak, kriterijum za vrhunsku riblju čorbu propisuju najveći stručnjaci za ishranu iz naših priznatih škola i restorana. Po njima, pobednička čorba je najbolja jer je umerene ljutine i gustine, a ima dovoljno i ribe i ikre (ribljih jaja), te svima prija. Sreća je, dodaje iskusni ribar, u meri.

Pre „Zlatnog kotlića”, umetnici iz Karavana kulture okupili su se kod njegovog osnivača, profesora i klarinetiste Petra Gojkovića, na terasi imanja nad Dunavskom padinom, u idiličnom gročanskom naselju Pandurice. Kako im je saopštio u druženju koje je upriličio povodom svog zvaničnog odlaska u profesorsku penziju, uskoro će podrum kuće na ovom imanju adaptirati u novi studio u kojem će sa saradnicima stvarati nove verzije melodija naše tradicionalne narodne muzike i najnovijih pesama u istom duhu. Druženju su prisustvovali i drugi članovi ansambla „Svilen konac”, kasnije muzičari poznatih grupa, Slaviša Pavlović Stenli i Borivoje Knežević Boba koji su stvarali s Gojkovićem pre njegovog odlaska u Pariz 1999. godine i pre osnivanja „Mondo kulta”.

Setili su se sviranja u nekadašnjoj „Skadarlijskoj kafani”, kao i nastanka pesme „Ovo je Srbija” Nikole Grbića Grbe koju je „Svilen konac” snimio 1986, a koja je zabranjivana i zbog koje su urednici muzičkih emisija pozivani na odgovornost. Rado su se, pevušeći uz francuske sireve i neverovatno velike gročanske smokve s imanja, setili i prethodnih klarinetistinih bendova: njegove prve grupe „Veseli Beograđani” iz 1979. i potonjeg benda „Kako ko”, ali i „Glasa neba” i džez kvarteta „Balkan omnibus”, grupe „Lu, lu, đin”...

Danas Gojković želi da novi studio bude dom Karavana srpske kulture matice i dijaspore kroz Evropu, kao i njegovih prijatelja u Srbiji i svetu.