Нестаћемо ако не сменимо ову власт

Апсолутно је неприхватљиво то што ме је Ана Брнабић на владином сајту прогласила за коња. Уместо да води рачуна о људима из Горњих Недељица који нас хране, она разговара тајно у Лондону са „Рио Тинтом”, каже Александар Јовановић Ћута у интервјуу за „Политику”.

– Ништа чудно јер ми немамо државу. Имамо нешто што личи на Скупштину Србије, која служи да се свакоме ко другачије мисли од власти забрани да говори. Државе ту нема. Ту постоје само деградиране институције које служе да се спроведе епска пљачка сопственог народа – наводи Јовановић.

Имате ли доказа за тако нешто?

Зар пројекат „Рио Тинто” није довољан доказ? Они од тога нису одустали. Управо сам се вратио из села Баздуш код бугарске границе где отварају рудник, а да људи који тамо живе нису ништа знали о томе. Прете им и траже да продају своју земљу. Када дођем с терена, ја у Скупштини Србије питам власт шта то радите. За десет година милион људи је мање у Србији, од чега је пола милиона умрло, а исто толико је побегло у иностранство од њиховог економског тигра. Причају нам о шљаштећим градовима, Експу, док за то време, по званичним подацима, 500.000 људи у земљи нема шта да једе, и уз то имамо на хиљаде гладне деце. Причају да је нама добро, а ми као народ нестајемо.

Ко је крив за то?

То траје 30 година и није почело са садашњом влашћу, већ и са онима пре њих. Ми смо сада у позицији да с власти обарамо исте оне људе који су деведесетих били на власти. Ништа ми нисмо научили за три деценије. Само нас је у међувремену много мање и нестаћемо уколико се под хитно не пресаберемо и не сменимо ову власт.

Како бисте оценили годину дана вашег рада као народног посланика?

Прво, то није скупштина, већ друмска кафана. Ја сам у ту скупштину дошао с терена и са барикада широм Србије, борећи се против тровачница, депонија... Ја сам активиста, и то сам остао, и то је мој посао. Скупштина је мојим уласком добила активизам и први пут у парламенту имамо активисту. Ја осветљавам све те пројекте које хоће да сакрију од јавности и то ћу и убудуће радити. Немам ја ту много избора осим да браним и штитим оно што се може сачувати. Негде успеш, негде не. И то је то. Ко се бави високом политиком, нека се бави, а ја за то немам времена јер ми једноставно као народ нестајемо.

С ким су биле најтеже дискусије у Скупштини Србије?

Са Орлићем, али није реч о дискусијама, већ о томе да ми онемогућава да говорим, јер се њему не свиђа шта имам да кажем. До сада је изрекао 67 казни и то само посланицима из опозиције, од тога само мени 30. Владимир Орлић спроводи директно насиље над представницима народа са чијим мишљењем се не слаже.

Говори се о обједињавају опозиције, а чини се да односи у овом делу политичког спектра нису баш најбољи. Какве су шансе да у једну партију, у овом случају у Зелено-леви фронт, буду укључени и „Еколошки устанак” и „Морамо”?

Шта је то Зелено-леви фронт?

Партија која је настала из покрета „Не давимо Београд”... Да ли ћете као екологиста постати део те партије или ћете и даље ићи својим политичким путем?

„Еколошки устанак” постоји већ седам-осам година и изашао је из бројних еколошких борби. Ми нећемо постати део Зелено-левог фронта. Остаћемо своји и нека свако води своју организацију, и ту нема никаквих проблема. Треба да постоје различите опције и разне организације, покрети и странке. У ту борбу треба укључити познате личности, студентске организације, пољопривреднике, рударе и сви треба да стану на једну страну, да се уједине и леви и десни. Морамо да будемо искрени сами пред собом и ако заиста желимо да рушимо Вучића, онда ће све друго бити до тада небитно. На нама је да урадимо оно што грађани очекују, а то је да се ујединимо. На другој страни да буде власт и да се то реши на изборима. Ако се то не реши тамо, бојим се да ће се дешавати на улици. Оно што се десило након ових мајских трагедија је ништа у односу шта нас тек чека.

Ово звучи као претња.

Није претња већ чињеница да имамо људе којима је власт омогућила да се енормно богате, то су криминалци, разни кумови, екипа која води руднике, мале хидроелектране, који држе све позиције економске моћи у Србији. Нас овде тек чекају тешка времена. Овде није проблем само Вучић већ људи којима се окружио и који су спремни на све. То су и председници неких општина који само у Србији могу да буду на слободи. Они морају да знају да нико није вечан и да ће доћи крај владавине СНС-а, пре или касније.