Како ће се „санкције” Немачке одразити на Српску

Од нашег сталног дописника

Бањалука – Најава амбасаде Немачке у Сарајеву да обуставља економску помоћ и пројекте у Републици Српској због неслагања с политичким корацима власти тог ентитета отворила је нека питања у домаћој јавности. Пре свега – какав ће утицај „санкције” имати на грађане и политичке вође. Једно од питања јесте и то да ли одлука најмоћније економије Европе ставља Српску у неку врсту изолације, или се, како верују у Бањалуци, новац Немачке лако може надоместити на другим местима у свету.

Берлин је одлучио да обустави четири инфраструктурна пројекта у Српској, чија је вредност 105 милиона евра. „Позадина тога је наставак сецесионистичке политике Републике Српске и њеног председника Милорада Додика. Реч је о пројектима рехабилитације хидроелектране ’Требиње’ (фаза три и четири), ветропарка ’Хргуд’, те збрињавање отпадних вода у ’Градишци’”, саопштено је из амбасаде Немачке. Додали су да је немачка влада у априлу прошле године одлучила да испрва привремено заустави четири инфраструктурна пројекта као реакцију на одлуке Скупштине РС од децембра 2021. о враћању надлежности. Напомињу да се ова одлука не односи на остале пројекте немачке развојне сарадње, који се реализују на нивоу БиХ или региона западног Балкана, укључујући и РС, као ни на сарадњу с цивилним друштвом.

Ова најава је с радошћу дочекана у Сарајеву, али се њени ефекти опречно тумаче у Бањалуци. Део аналитичара верује да ће овај вид санкција погодити и грађане, а не само политичке представнике. Дипломата из Београда Срећко Ђукић изјавио је за медије да је „искрено забринут за РС”, јер је све очигледнија економска и финансијска изолација тог ентитета због сукоба руководства с најмоћнијим земљама Запада. Он сматра да су тешке заблуде да се РС може ослонити на Русију и Кину као на алтернативне изворе финансирања, јер је Москва у својим проблемима, а из Пекинга је, како каже, могуће добити само кредите који се не могу поредити с бесповратним средствима.

Но, други део аналитичара, попут Срђана Перишића, у најави Немачке проналази разлоге и за захвалност, јер је, како каже, Берлин тиме отворио врата за повољније аранжмане с онима који не постављају политичке услове. Он је за „Глас Српске” навео да су оцене Немачке о „сецесионистичкој политици” у супротности с оценама реномиране међународне агенције „Стандард енд пурс” која је повећала кредитни рејтинг БиХ јер верује у политичку будућност земље.

„Очигледно је да Немачкој смета то што Српска не признаје Шмита, што се не уклапа у њихово виђење БиХ као протектората. Многе земље су заинтересоване за енергетске пројекте – Кина, Србија, Мађарска, а овај списак ће да буде и већи кад се сукоб у Украјини заврши”, сматра Перишић.

Председник Републике Српске Милорад Додик тврди да Српска има алтернативу за финансирање четири пројекта након што је немачка банка од тога одустала. Позадину види у политичким и економским притисцима на Српску због непризнавања нелегитимног Шмита, али и у покушају Немачке да због својих финансијских проблема нађе изговор и начин да поништи раније потписане уговоре, које, како каже, нису могли да мењају, а посао је за њих у међувремену постао неисплатив. Додик сматра да је Немачка нервозна „јер се њихов план у вези сукоба у Украјини не испуњава” и уверава да Српска има више пријатеља у свету него икад.

„Састаћу се поново с председником Србије Александром Вучићем, онда с премијером Мађарске Виктором Орбаном, председником Азербејџана Илхамом Алијевим и председником Турске Ердоганом. До краја године састаћу се и с Путином, а договарамо састанак и с председником Кине”, рекао је Додик.

Председник опозиционог СДС-а одлуку Немачке види као „увођење колективних санкција Српској”, за које не види ниједан логичан разлог. „Ако неко мисли да ће направити неку врсту револта код становника у РС и да ће они сад на протестима тражити промену стања у земљи, тај се грдно вара”, навео је Миличевић.