Грчка острва без лекара и хитне помоћи

Од нашег дописника

Атина – Стотине хиљада туриста који у Грчку стижу на летовање углавном не размишљају о лекарима и болести и не знају да плаћено туристичко здравствено осигурање не гарантује да ће у случају невоље бити на време збринути.

Истина је, међутим, забрињавајућа. На већини острва нема лекара специјалиста, нема амбулантних кола... Неретко, једна екипа Хитне помоћи је на терену 24 сата, што умањује шансе оних којима затреба. Само на Миконосу, који током лета посете око два милиона туриста, нема ортопеда, нема педијатра и, што је најстрашније, нема ни кардиолога у локалној болници. Званично имају два санитетска возила, од којих је једно често у квару.

Слична је ситуација и на Косу, који има 40.000 становника и милион туриста и једно возило Хитне помоћи са 10 људи који опслужују цело острво. Тако је 63-годишња жена умрла у приколици којом су покушали да је довезу до болнице јер је санитетско возило одговарало на други позив. Деветнаестогодишња трудница у осмом месецу умрла је у предграђу Атине после пет сати чекања и 20 позива Хитној помоћи, чије екипе нису дошле. Умрла је и беба. У последњих неколико месеци од стрептококе је у Грчкој умрло шесторо деце, а још шесторо људи је умрло јер Хитна помоћ није стигла на време.

На Лезбосу су из воде извукли дављеницу, али нису успели да је спасу јер је екипа Хитне помоћи стигла после два сата и могла само да констатује смрт. Тинос и Парос немају интернисту ни педијатра, Лимнос је дуго био без анестезиолога... На Накосу, где су хиљаде туриста током целе године, нема гинеколога, а радиолог долази само по позиву и у хитним случајевима. Домови здравља на Иосу, Андросу, Милосу и Паросу немају микробиолога, на Аморгосу једини лекар је кардиолог. Од 854 слободна радна места за све категорије медицинских радника, 41 су на егејским и 13 на јонским острвима, али без одзива, иако се лекарима нуди плата од 1.800, а медицинским сестрама 1.200 евра. Има много забачених места, поготову на малим острвима, где нема ниједног лекара, а прва помоћ је тек на копну... Или, рецимо, кардиолог постоји на другој страни острва, што за срчаног болесника, под условом да Хитна помоћ уопште стигне до њега, значи најмање пола сата вожње.

Незванично, Атину и остали део земље опслужује 50 амбулантних кола, а потребно их је најмање 100. Премијер Киријакос Мицотакис је као приоритет владе зацртао управо решавање проблема у здравству и обећао да ће током другог мандата владе бити запослено 10.000 лекара и осталог медицинског особља, изграђено више од 80 болница и стотину домова здравља, да ће се лечење у државним болницама бар приближити условима које нуде приватне болнице, да ће се смањити листе чекања... Истиче да ће бити расписан тендер за куповину неколико стотина амбулантних кола, као и да ће запослити 800 возача и формирати бригаду од 250 бајкера-спасилаца који ће бити у стању да пруже прву помоћ и, рецимо у Атини, кад су велике гужве, возилима Хитне помоћи пробијати пут јер приоритет њиховог проласка овдашњи возачи још нису научили да поштују.

Намера владе је сасвим сигурно искрена, али друге невоље, пре свега пожари који су потресли Грчку, као да су у други план потиснули овај горући проблем, који није лако брзо решити, јер је економска криза која је земљу мучила целу деценију оставила огромне проблеме у здравству.

Истини за вољу, у време ковида 19, када је проблем неадекватног здравственог система избио у први план, Мицотакисова влада је по хитном поступку запослила 7.000 лекара и чланова медицинског особља, али није успела да суштински реши проблеме у здравству. Грчка се на свој начин изборила с короном, али уз врло висок проценат смртности, који је дошао да изражаја у периоду постковида, кад је болест у целој Европи већ почела да јењава, док је у грчким болницама и даље умирао велики број пацијената који су били на респираторима. Бесплатна медицинска помоћ доступна је свим грађанима Грчке, ЕУ, незапосленима и имигрантима. Грчка има 283 болнице, док се 55 процената болничких лежајева налази у државним болницама, а 45 одсто болничке инфраструктуре у приватним клиникама. Пацијенти у државним болницама, као и свуда у свету, сатима чекају на пријем, листе чекања су дуге, услови су осредњи, а очигледан је недостатак медицинског особља и опреме. С друге стране, у приватним болницама нуде се медицинске услуге на највишем светском нивоу, екипе грчких лекара примењују најсавременију роботику у лечењу многих проблема, на 26. су месту у светском систему иновација... Приватно осигурање, посебно у позним годинама, гарантује најбоље услове лечења и хоспитализације, по годишњој цени од око 3.000 евра у, рецимо, најбољој атинској болници.

Расте број случајева ковида 19

За недељу дана у Грчкој је од нове подврсте омикрона тзв. ериса, умрло 20 оболелих, а на респираторе је стављено 14 пацијената, што је повећање од 71 одсто у односу на пре месец дана. Грчке здравствене власти изражавају забринутост јер је Светска здравствена организација ерис квалификовала као „варијанту од епидемиолошког интереса”. Тренутно је највише заражених на Криту и очекује се да ће њихов број битно порасти после повратка с годишњих одмора.