Grčka ostrva bez lekara i hitne pomoći

Od našeg dopisnika

Atina – Stotine hiljada turista koji u Grčku stižu na letovanje uglavnom ne razmišljaju o lekarima i bolesti i ne znaju da plaćeno turističko zdravstveno osiguranje ne garantuje da će u slučaju nevolje biti na vreme zbrinuti.

Istina je, međutim, zabrinjavajuća. Na većini ostrva nema lekara specijalista, nema ambulantnih kola... Neretko, jedna ekipa Hitne pomoći je na terenu 24 sata, što umanjuje šanse onih kojima zatreba. Samo na Mikonosu, koji tokom leta posete oko dva miliona turista, nema ortopeda, nema pedijatra i, što je najstrašnije, nema ni kardiologa u lokalnoj bolnici. Zvanično imaju dva sanitetska vozila, od kojih je jedno često u kvaru.

Slična je situacija i na Kosu, koji ima 40.000 stanovnika i milion turista i jedno vozilo Hitne pomoći sa 10 ljudi koji opslužuju celo ostrvo. Tako je 63-godišnja žena umrla u prikolici kojom su pokušali da je dovezu do bolnice jer je sanitetsko vozilo odgovaralo na drugi poziv. Devetnaestogodišnja trudnica u osmom mesecu umrla je u predgrađu Atine posle pet sati čekanja i 20 poziva Hitnoj pomoći, čije ekipe nisu došle. Umrla je i beba. U poslednjih nekoliko meseci od streptokoke je u Grčkoj umrlo šestoro dece, a još šestoro ljudi je umrlo jer Hitna pomoć nije stigla na vreme.

Na Lezbosu su iz vode izvukli davljenicu, ali nisu uspeli da je spasu jer je ekipa Hitne pomoći stigla posle dva sata i mogla samo da konstatuje smrt. Tinos i Paros nemaju internistu ni pedijatra, Limnos je dugo bio bez anesteziologa... Na Nakosu, gde su hiljade turista tokom cele godine, nema ginekologa, a radiolog dolazi samo po pozivu i u hitnim slučajevima. Domovi zdravlja na Iosu, Androsu, Milosu i Parosu nemaju mikrobiologa, na Amorgosu jedini lekar je kardiolog. Od 854 slobodna radna mesta za sve kategorije medicinskih radnika, 41 su na egejskim i 13 na jonskim ostrvima, ali bez odziva, iako se lekarima nudi plata od 1.800, a medicinskim sestrama 1.200 evra. Ima mnogo zabačenih mesta, pogotovu na malim ostrvima, gde nema nijednog lekara, a prva pomoć je tek na kopnu... Ili, recimo, kardiolog postoji na drugoj strani ostrva, što za srčanog bolesnika, pod uslovom da Hitna pomoć uopšte stigne do njega, znači najmanje pola sata vožnje.

Nezvanično, Atinu i ostali deo zemlje opslužuje 50 ambulantnih kola, a potrebno ih je najmanje 100. Premijer Kirijakos Micotakis je kao prioritet vlade zacrtao upravo rešavanje problema u zdravstvu i obećao da će tokom drugog mandata vlade biti zaposleno 10.000 lekara i ostalog medicinskog osoblja, izgrađeno više od 80 bolnica i stotinu domova zdravlja, da će se lečenje u državnim bolnicama bar približiti uslovima koje nude privatne bolnice, da će se smanjiti liste čekanja... Ističe da će biti raspisan tender za kupovinu nekoliko stotina ambulantnih kola, kao i da će zaposliti 800 vozača i formirati brigadu od 250 bajkera-spasilaca koji će biti u stanju da pruže prvu pomoć i, recimo u Atini, kad su velike gužve, vozilima Hitne pomoći probijati put jer prioritet njihovog prolaska ovdašnji vozači još nisu naučili da poštuju.

Namera vlade je sasvim sigurno iskrena, ali druge nevolje, pre svega požari koji su potresli Grčku, kao da su u drugi plan potisnuli ovaj gorući problem, koji nije lako brzo rešiti, jer je ekonomska kriza koja je zemlju mučila celu deceniju ostavila ogromne probleme u zdravstvu.

Istini za volju, u vreme kovida 19, kada je problem neadekvatnog zdravstvenog sistema izbio u prvi plan, Micotakisova vlada je po hitnom postupku zaposlila 7.000 lekara i članova medicinskog osoblja, ali nije uspela da suštinski reši probleme u zdravstvu. Grčka se na svoj način izborila s koronom, ali uz vrlo visok procenat smrtnosti, koji je došao da izražaja u periodu postkovida, kad je bolest u celoj Evropi već počela da jenjava, dok je u grčkim bolnicama i dalje umirao veliki broj pacijenata koji su bili na respiratorima. Besplatna medicinska pomoć dostupna je svim građanima Grčke, EU, nezaposlenima i imigrantima. Grčka ima 283 bolnice, dok se 55 procenata bolničkih ležajeva nalazi u državnim bolnicama, a 45 odsto bolničke infrastrukture u privatnim klinikama. Pacijenti u državnim bolnicama, kao i svuda u svetu, satima čekaju na prijem, liste čekanja su duge, uslovi su osrednji, a očigledan je nedostatak medicinskog osoblja i opreme. S druge strane, u privatnim bolnicama nude se medicinske usluge na najvišem svetskom nivou, ekipe grčkih lekara primenjuju najsavremeniju robotiku u lečenju mnogih problema, na 26. su mestu u svetskom sistemu inovacija... Privatno osiguranje, posebno u poznim godinama, garantuje najbolje uslove lečenja i hospitalizacije, po godišnjoj ceni od oko 3.000 evra u, recimo, najboljoj atinskoj bolnici.

Raste broj slučajeva kovida 19

Za nedelju dana u Grčkoj je od nove podvrste omikrona tzv. erisa, umrlo 20 obolelih, a na respiratore je stavljeno 14 pacijenata, što je povećanje od 71 odsto u odnosu na pre mesec dana. Grčke zdravstvene vlasti izražavaju zabrinutost jer je Svetska zdravstvena organizacija eris kvalifikovala kao „varijantu od epidemiološkog interesa”. Trenutno je najviše zaraženih na Kritu i očekuje se da će njihov broj bitno porasti posle povratka s godišnjih odmora.