Африка на раскрсници

Црни континент је одувек мета и место утицаја колонијалних сила. Богат рудним богатствима, магично је привлачио али и даље привлачи освајаче и експлоататоре.  Поремећени односи у свету почињу да мењају однос снага на овом подручју и позицију афричких држава према великим силама.

Многе афричке државе у развоју преживеле су колонијалну власт у овом или оном облику, и имају негативна сећања на бивше матичне земље и развијене силе. То све чини претпоставке за даљи смер политичког И економског развоја.

У Африци су европске земље својевремено цртале колонијалне границе по сопственом нахођењу, игноришући етничке групе, религије и културе, и на основу тога су настале садашње државе.

Амерички државни секретар Ентони Блинкен недавно је кренуо на турнеју по Африци у настојању САД да се супротставе руском утицају на том континенту, где се велике силе поново, као у Хладном рату, надмећу за придобијање подршке за своје позиције око рата у Украјини.

Блинкен је 7. августа стигао у Јужну Африку, док Вашингтон појачава дипломатске активности како би се супротставио руском утицају на том континенту. После Јужне Африке, Блинкен је путовао у Демократску Републику Конго с циљем да ојача подршку за највећу подсахарску земљу која настоји да окрене страницу после деценија сукоба. Затим је посетио Руанду која је у напетим односима с ДР Конгом због оптужби да подржава побуњеничку групу М23 на истоку те земље.

Блинкен је на турнеју кренуо пошто је крајем прошлог месеца руски министар спољних послова Сергеј Лавров био у Републици Конго, Египту, Етиопији и Уганди. Придобијање утицаја у Африци неће бити лак задатак за шефа америчке дипломатије, оценио је “Волстрит џурнал”.

У Африци је прошлог месеца био и француски председник Емануел Макрон који је посетио Бенин, Камерон и Гвинеју Бисао.

Блинкенова посета после Лаврова и Макрона у суштини показује да Африка улази у фазу у којој постоји још једна рунда надметања великих сила за утицај на континенту.

Изазов с којим се Блинкен суочава, заједно с другим западним силама, јесте то што многе афричке земље једноставно не желе да се уплићу у нешто што личи на нови хладни рат између САД и Русије, нити желе да заузму дефинитиван став.

Посете руских, француских и америчких лидера Африци, и тражење подршке за своје позиције по питању Украјине, према неким оценама, представља најинтензивније надметање за утицај на том континенту од Хладног рата, указује на то Асошиејтид прес.

У афричким земљама прошлог месеца су такође били шефица Америчке агенције за међународни развој Саманта Пауер и амбасадорка САД у Уједињеним нацијама Линда Томас-Гринфилд.

Утицај Москве у Африци је већ видљив. У марту током гласања у УН за осуду руске инвазије на Украјину 28 афричких држава гласало за резолуцију, 25 је или било уздржано или уопште није гласало.Шеф руске дипломатије је тражио реформу Савета безбедности УН како би се афричким земљама дала стална места и већи утицај у том телу светске организације.

Русија, како наводи АП, покушава да придобије афричко јавно мњење.

Један од многих разлога зашто неке афричке земље нису заузеле став о рату у Украјини је историјски однос континента с бившим Совјетским Савезом који је дипломатски, финансијски и војно подржавао неколико покрета за независност у Африци против европских колонијалних господара, указује Франс24.

Сада Москва у Африци поред меке моћи, која укључује коришћење друштвених мрежа и званичних медија за ширење антизападне пропаганде, располаже и тврдом моћи у виду „Вагнер групе” која је присутна у многим афричким земљама, укључујући Централноафричку Републику, Судан и Мали.

Мали је ближи Русији од било које друге афричке земље, пише „Маиники Шимбун”. Њихово зближавање је у великој мери последица антифранцуских осећања која су се распламсала на Црном континенту. Москва је спретно искористила ситуацију и обезбедила поверење локалног становништва, напомиње лист.

Влада Малија се традиционално ослањала на војну помоћ Француске, али нове власти које су ушле као резултат пуча 2021. нагло су се приближиле Москви и удаљиле од Париза. Земља такође угошћује војнике из приватне војне компаније “Вагнер”.

Вођа “Вагнер” групе Јевгениј Пригожин фотографисан је недавно на самиту Русија-Африка у Санкт Петербургу, недељама након што је требало да оде у егзил због своје неуспеле побуне против Москве.

Међутим, неки аналитичари кажу да је повратак Пригожина вероватно одобрио, ако не и наредио, Путин због опсежних операција “Вагнер” групе у Африци, које укључују пружање заштите владиним званичницима у Централноафричкој Републици и Малију. То може да објасни зашто Пригожин није имао теже последице за своју осујеćену побуну.

Путин није успео да направи велики обрт и привуче већину лидера па је био предмет критика због малог броја који су стигли на самит. Само 17 афричких шефова држава отпутовало је у Русију на форум, у поређењу са 43 шефа држава који су присуствовали самиту Русија-Африка 2019.

Теодор Марфи, директор програма за Африку у Европском савету за спољне односе, недавно је оценио да је Запад направио стратешку грешку "затраживши од афричких земаља да изаберу страну у односу на Украјину", јер то омогућава Русији да заузме антиколонијалну позицију, док истовремено шаље незваничну војну подршку и има јаке економске везе с тим континентом.

Москва, која никада није имала колоније у Африци, па самим тим и не изазива негативна осећања, успешно је искористила ову ситуацију. У фебруару, током посете Малију, руски министар спољних послова Сергеј Лавров рекао је да се колонијализам враћа у Африку, а неки покушавају да изграде односе на старински начин, по принципу господар-роб. Али „бивши господари морају знати да се свет мења“. Тако је руски званичник критиковао Француску.

Истраживања јавног мњења у Малију показују да 98 одсто становништва подржава војну владу, а 91 одсто верује Русији у борби против екстремизма.

Борба Запада са Русијом и Кином, која су озбиљни претенденти за послове на афричком тлу, постаје све очигледнија.

Реалност је да многе државе не живе баш добро и још увек пате од остатака колонијализма, И да желе промене. То је траса пута којом Африка корача.