Култура сусретања и дијалога мора да превазиђе културу сукоба

Специјално за „Политику”

На почетку свог понтификата папа Франциско је поновио да је међурелигијски дијалог неопходан услов за светски мир и да је, стога, дужност за све хришћане, као и за припаднике других религијских заједница, подсећа Пол Ричард Галагер, секретар Свете столице за односе с државама и међународним организацијама, одговарајући на питање да ли је дијалог довољно јако средство да победи говор оружја. У ексклузивном разговору са овим високим званичником Ватикана, наиме, напомињемо да је папа Франциско у интервјуу за „Политику” пре три године рекао да се „сукоби не решавају заборавом, незнањем или брисањем свега и кретањем испочетка, већ дијалогом”. Да „нико не сазрева нити достиже своју пуноћу тако што се затвара у себе и своја уверења” и да је „важно запамтити да здрава отвореност никада не угрожава идентитет”, како је тада поручио папа Франциско. Говорећи о снази дијалога, надбискуп Галагер каже:

„Желео бих да поменем Документ о братству међу људима за светски мир и заједнички живот, који су потписали 2019. папа Франциско и велики имам од Ал Азара. Слични текстови су већ били потписивани у прошлости. Међу онима који се истичу јесте и завршна декларација четири семинара Католичко-исламског форума, одржаваних 2008, 2011, 2014. и 2017. Овом приликом, за разлику од претходних, нису делегације потписале декларацију, већ лично папа и муслимански лидер. Зато су те речи велике дубине, и то не само због тога како су формулисане. Сврха тог документа је да постане ’водич за нове генерације ка култури међусобног поштовања по схватању велике Божје благодати, која чини сва људска бића браћом’.”

Колика је данас моћ Свете столице, која одржава дипломатске односе са 176 држава, у успостављању равнотеже у знатно пољуљаним дипломатским односима?

Желео бих да укратко разјасним шта се мисли под термином Света столица, што не би требало да се меша с малом територијом званом Држава-град Ватикан, а не треба ни да се једноставно поистовети с Католичком црквом, коју чини заједница верника у Исуса Христа, са својим бискупима који су у јединству са бискупом Рима. Строго говорећи, Света столица, или Апостолска столица, односи се на столицу Светог Петра, дакле, на папу, као његовог наследника. У свом најширем канонском значењу, Света столица односи се на папу и Римску курију, као централно управљачко тело Католичке цркве. У погледу међународних односа, већ вековима Света столица се сматра сувереним правним субјектом, независним од било које друге владе или државе. Дакле, Света столица је најстарија институција која делује на међународној сцени. Присутна је и делује већ много векова, много пре него што су модерне државе успостављене, и даље је свеопште призната као члан међународне заједнице.

Света столица је увек била сматрана за сувереног и независног међународног актера, али онога који је ослобођен материјалних интереса (политичких, економских, војних) и зато је уважавана као независни субјект способан да учествује у посредничким решавањима спорова између сукобљених страна, па и међу сукобљеним државама.

Данас, међутим, како знамо, међународни односи, посебно на мултилатералном нивоу, не траже да се само гарантује генерална сигурност и равнотежа, већ се тражи да се учини већи напредак у међусобном очувању мира и у управљању регионалним и глобалним пословима и ресурсима, као и у промовисању универзалних људских права и осталих социјалних и економских права. У том контексту, Света столица стиче увек нову и дубљу важност. У ствари, због своје црквене природе и захваљујући свом моралном ауторитету, који је свеопште признат, њено дипломатско учешће се редовно тражи како би се олакшао суживот између народа и унутар њих, у блиској сарадњи с локалном хијерархијом.

Данас сведочимо ратној ситуацији у Украјини. На једној страни имамо тридесет земаља чланица НАТО-а уз Украјину, а на другој имамо Руску Федерацију. Пред нама је, дакле, фрагмент трећег светског рата. Може ли се и како допринети спречавању даљих ратних сукоба у Украјини, али и на светском нивоу? Колика је снага медија у тој мисији?

Када говоримо о рату у Украјини, истина је да је Украјина потпомогнута од других држава чланица НАТО-а, јер је у том сукобу јасно да је Украјина жртва, док је Руска Федерација, која, такође, има оне који је подржавају и своје савезнике, агресор.

Када говоримо о доприносу новинара у превенцији будућих сукоба, папа Франциско је једном приликом истакао да „новинарство не настаје избором професије, већ је оно као прикључивање мисији, нешто као лекар, који учи и ради како би се зло у свету могло да излечи” (Говор приликом додељивања титуле витеза и даме Реда великог крста папе Пија Деветог г. Филипу Пулели и госпођи Валентини Алазраки, 13. новембра 2021).

Рат у Украјини и други сукоби у свету су, дакле, зло које треба излечити. Које „лекове” новинари могу да употребе, укључујући и оне из ваших новина? Свакако, лажне вести, провокативна реторика и манипулација истином, што су све отрови, нису међу њима. Нажалост, ти феномени су присутни у свету новинарства данас више него што су били у прошлости. Они, уместо да лече болест, да разгоне сенке затвореног и подељеног света и да граде бољу цивилизацију, отежавају стање још и више. Изнад свега, од оних који учествују у друштвеној комуникацији очекује се да имају осећај за одговорност да преносе истините, исправне и бесплатне информације.

Надаље, као што је папа Франциско рекао приликом 57. Светског дана друштвене комуникације, требало би да данашњи новинари говоре из срца, „да негују културу мира на местима где је рат, да отворе путеве који омогућавају дијалог и помирење на местима где бесне мржња и непријатељство” (Порука Светог оца Франциска за 57. Светски дан друштвене комуникације, 24. јануар 2023). Дакле, у драматичном контексту глобалног сукоба хитно је потребно да се успостави неагресивна комуникација. Од суштинског значаја је да се превазиђу лоше навике брзог дискредитовања противника, означавања противника погрдним терминима. Потребна нам је комуникација способна за дијалог, која је активно укључена у промоцију потпуног разоружања и посвећена демонтажи ратног менталитета.

Балкан и регија која га окружује били су место суочавања разних култура, али и интереса, који су неретко производили жестоке сукобе, посебно Велики рат, али и сукоб настао распадом Југославије. Многи су покушали да поново ову регију увуку у ратне сукобе преко нарушених односа народа различитих вера у Босни и Херцеговини, а сада тензије ствара и косовско питање. Евроинтеграције су заједнички циљ земаља западног Балкана. Да ли је то пут који ће угасити тињање потенцијалних сукоба? Колико Света столица може допринети успостављању и развоју мира и љубави међу народима и јачању односа између хришћанства и других вера?

Што се тиче западног Балкана, може се понекад чути израз „европско буре барута” или, како је Винстон Черчил рекао, да „Балкан производи више историје него што може да је свари”. Ово ефектно илуструје колико је овај део Европе био, и још увек јесте, важан. Историја балканских земаља је показала како је могуће изградити друштво где разлике нису терет, већ предност. С друге стране, нажалост, овај регион је, такође, био сведок како је мало потребно да се уништи друштво тог типа, чега смо сви били сведоци деведесетих година прошлог века.

Свети отац је посетио балканске земље више пута, изражавајући своју блискост с народима који су тамо. Такође, и ја сам, као секретар за односе с државама и међународним организацијама, посетио скоро све балканске престонице, како бих показао да је овај регион међу приоритетима Свете столице и да искажем подршку Свете столице на њиховом путу ка европској интеграцији. Ја сам уверен да, говорећи о миру и дијалогу на Балкану, не може да се не помене прилика која је понуђена европским путем. Желео бих да поновим да Света столица гледа благонаклоно на европске тежње балканских народа, снажно их подржава и нада се да ће ускоро доћи до ефикасне и потпуне реализације, али и зато да се олакша осећај напуштености који брине грађане, а који, опет, гледају с надом у Европску унију зарад будућег раста и напретка.

Из религијске перспективе, с друге стране, промоција екуменског и међурелигијског дијалога остаје фундаментална. Та димензија има посебан значај за мирну будућност Балкана, где су се вековима латинска, византијска и исламска култура сусретале и, понекад, сукобљавале. Како је папа Франциско изјавио приликом своје посете Босни и Херцеговини, 2015. године, дијалог је суштински услов за мир, стога је он и дужност сваког верника и њихових верских вођа, који су примарни чувари мира (в. Папа Франциско, Екуменски и међурелигијски сусрет, Фрањевачки међународни студентски центар, 6. јун 2015).

Неопходно је поменути посебну улогу папиних путовања, чији распоред скоро увек укључује екуменске и међурелигијске сусрете. Напокон, ту су и различити сусрети и конференције на којима Света столица учествује, које имају циљ да промовишу дијалог и мир. Што се тиче овог региона, на пример, прошлог јуна у Копру (Словенија), Његова еминенција кардинал Пјетро Паролин учествовао је у Форуму за мир и дијалог на Балкану, заједно с различитим представницима других конфесија.

Свет, а такође и Балкан, мора више да инвестира у културу сусретања како би се превазишла култура сукоба, а то је тема драга папи Франциску. Један од важних елемената културе сусретања, уз гостољубивост и посвећеност, јесте дијалог, који треба тражити кроз „међусобно приближавање, слушање, посматрање, међусобно познавање и разумевање другог и кроз налажење заједничког становишта” (н. 198), како је папа Франциско објаснио у енциклици „Fratelli tutti”.

Ватикан и Србија имају вековну дипломатску сарадњу. Ватикан није признао независност Косова, Света столица је од самог почетка косовског проблема покушала да охрабри укључене стране и помогне им да кроз отворен, искрен и конструктиван дијалог дођу до праведног решења које ће бити на добробит свих. Како оцењујете дипломатске односе између Ватикана и Србије и да ли се они могу унапредити?

Осврћући се на стогодишњу традицију дипломатских односа између Свете столице и Србије, желео бих да разјасним да је Света столица одржавала дипломатске односе с различитим државама које су настајале једна за другом с Београдом као главним градом. У новембру 1919. Света столица је признала Краљевину Срба, Хрвата и Словенаца, те 2. марта 1920. послала првог апостолског нунција Њ. е. надбискупа Франческа Керубинија. Исте године је и Апостолска нунцијатура отворена у Београду. Зато је прецизније рећи да се ради о стогодишњици присутности Апостолске нунцијатуре него о стогодишњици дипломатских односа између Свете столице и Србије.

Последњих година су дипломатски односи између Србије и Свете столице стално јачали, делом захваљујући и великом броју посета високих званичника, као што су посете врховних представника државе Ватикан 2005, 2009, 2015. и 2019. Потом, посета државног секретара кардинала Пјетра Паролина Србији 2018, а 2014. године је мој претходник посетио Србију да би потписао Договор о сарадњи на вишем образовању. Године 2018. Њ. е. г. Ивица Дачић, министар спољних послова, посетио је Ватикан. Исте године су вођени билатерални разговори између генералног секретара Министарства спољних послова Републике Србије и подсекретара Секције за односе с државама Свете столице, премијера и министра спољних послова у новембру 2021. у Београду. Веома сам захвалан на врхунској добродошлици и на разговору који сам имао са Његовом светости патријархом Порфиријем, поглаваром Српске православне цркве, у манастиру Ковиљ, коме сам пренео и поздраве Светог оца Франциска.

Узимајући у обзир сав тај позитиван развој, нико не треба да сумња да су се односи између Свете столице и Србије значајно побољшали.

Када се може очекивати посета папе Франциска Србији?

Што се тиче питања могућег путовања папе у Београд, као што се зна, службени позив Светом оцу да посети Србију примљен је у претходном периоду и он је изразио жељу да учини посету. Ипак, чини се да у Србији још увек има оних који мисле да време за такву посету још није дошло. Желео бих да додам и опсервацију да су око пет одсто грађана Србије католици и мислим да би они, заједно са својим бискупима, такође желели да приме Светог оца у „својим домовима”.