Златибор ору квадови

Златибор – На Краљевој чесми поред језера у центру Златибора уписан је датум 20. август 1893. године. Тада је овде боравио тек устоличени краљ Александар Обреновић и дао дозволу Златиборцима да примају госте, убрзо затим и подигао ову чесму. Тај датум узет је као почетак туристичке историје Златибора, па је овог викенда низом пригодних садржаја (свечаном академијом, новом монографијом и филмом, концертима) обележен јубилеј, 130 година златиборског туризма.

Све то се догађа у новим грађевинама препуном центру планине, а удаљеном од подручја Парка природе „Златибор”. Тако да прекомерна златиборска градња за сада не угрожава заштићено подручје.

О овој градњи која цвета последњих година с мноштвом вишеспратних хотелских и апартманских здања, уз сталну „глад” инвеститора (из великих градова Србије) за плацевима близу центра, где би подизали милионски вредне објекте, одавно се пише и прича. Углавном критички, да то гуши најлепшу природу Златибора и претвара је у урбано подручје. Они којима градња не смета подржавају што туристички центар добија савремен смештај и нове садржаје, при чему свој став аргументују тиме да „златна планина” никад није била посећенија, док се, додају, у очувану природу улази на свега неколико стотина метара од центра.

Кад туристи о томе говоре овог лета, неки (углавном старији) одмах кажу да толика градња ружи центар планине, која им више није привлачна као што је била. Други, махом млађи, објашњавају да је „на Златибору супер”, да има највише садржаја и да ће доћи поново. А недавно је свој став о златиборској градњи, приликом посете Прибоју, изнео и председник Србије Александар Вучић, обелодањујући вест да ће се градити нова најдужа гондола од Торника до Прибојске Бање. Наводећи да, ма колико ову планину сви критиковали, бројеви показују да то што се на Златибору ради има смисла. „Људи не разумеју кад се гради да је то питање раста, а кад се не гради, онда стојиш и стагнираш. То да ја имам сам поглед и нигде никога око мене, то не постоји у свету”, изјавио је том приликом Вучић.

А заштићено подручје Парка природе „Златибор”, проглашеног 2017. уредбом Владе Србије и повереног на управљање „Србијашумама”, простире се на око 42.000 хектара. Обухвата удаљен и мање насељен простор између реке Увац, Семегњевске горе, Груде, падина Чиготе и Муртенице (изузето је насељено место Златибор). Обилује природним реткостима, посебно је вредна кањонска долина Увца с бројим меандрима, чије су воде у првој класи квалитета. Овде су непрегледне оазе пространих пашњака, сувата, планинских узвишења, четинара. Ту су ретке куће брвнаре, знаменитости из давне прошлости, а од особених природних врста аутохтоне шуме белог и црног бора (још има дуговечних борова „столоваша”), те строго заштићене врсте мунике, брезе клокочике, дрена и опуте.

Запослени у ЈП „Србијашуме” настоје да сачувају то подручје. Уређују пешачке стазе да лепоте буду доступније, али енергично траже да се очува природа. Кроз пределе парка су у протеклом периоду, по изјави управника Парка природе „Златибор” Бошка Шопаловића, трасирали, обележили и уредили 20 пешачких и планинарских стаза укупне дужине од 300 километара. На свим трасама су поставили мобилијар, клупице, дрвене летњиковце, инфо-табле, мапе. Истовремено, управа парка пешацима саветује да ходају обележеним стазама и чувају околину: не остављају отпад, да биљке не чупају из корена и не роштиљају на просторима који за то нису предвиђени.

Надлежни у Парку природе „Златибор” напомињу да проблеме овде имају с квадовима и четвороточкашима. „Уз поштовање према људима који поседују квадове и желе да на тај начин доживе златиборску авантуру, апелујемо да за вожњу користе искључиво постојеће шумске путеве и шумске влаке”, истичу у управи парка.

Да ли је слив акумулације Врутци заштићен од дивље градње

Кад је Ужице пре безмало деценију данима било без воде због алги у водоакумулацији Врутци на Ђетињи, као један од могућих разлога за загађење помињала се и дивља градња уз то језеро. Зато су 2015. срушени неки бесправно подигнути мањи објекти у зони санитарне заштите. У ово време се о том проблему не говори превише, вероватно уз процену да је стање сређено, јер се град последњих година поново снабдева пијаћом водом са те водоакумулације. Али прошле године је ужички „Либерграф” у студији упозорио да се надлежне службе у Ужицу не баве довољно санитарном заштитом водоакумулације Врутци: „У сливу акумулације не постоји систем за сакупљање и прераду отпадних вода, док се отпад, супротно прописима, одлаже у близини водоизворишта. Слив није заштићен од дивље градње и уређен на одговарајући начин. Иако плански основ за то постоји од новембра 2018. године, јер је значај заштите хидроакумулације Врутци и званично препознат када је Влада Србије усвојила Уредбу о утврђивању Просторног плана подручја посебне намене слива акумулације Врутци. Тим документом су утврђене три зоне санитарне заштите”, навели су у „Либерграфу”.