Да ли новинари поштују суд

Да се Милораду Улемеку Легији судило пред неким од судова у Енглеској или Ирској, интервју који истовремено објављују два београдска листа – не би угледао светлост дана. Према законима у Енглеској и Ирској, интервју у току суђења је забрањен и са жртвом и са оптуженим.

Код нас, судећи по Легијиним иступима у јавности, то правило не важи, макар не у пракси. Правна празнина у овом случају отворила је простор за спекулације и манипулације. Међутим, да је, како каже Омер Хаџиомеровић, судија Окружног суда у Београду, ступио на снагу нови Законик о кривичном поступку, председник суда не би могао да забрани интервју, али би имао могућност да казни медије уколико процени да такве изјаве штете судском поступку и да су дате с циљем да се утиче на суд. Санкција предвиђена новим ЗКП-ом креће се од јавне опомене па до максималне новчане казне у износу од четири и по милиона динара.

Ово је била само једна од тема дводневног семинара "Медијско извештавање о судским поступцима", одржаног у просторијама НУНС-а у Београду. Предавачи су били, Габријел Партос, новинар из Енглеске, Ронан Бреди, новинар из Ирске, Омер Хаџиомеровић, судија из Београда, Татјана Тагиров, новинарка недељника "Време" и Владан Јоксимовић, саветник Канцеларије Савета Европе у Београду.

– Интервју је дозвољен ако је у интересу јавности, али ни тада не треба глорификовати криминалца који је, на пример, пуштен из затвора. Не треба текстом подстицати младе да следе такав модел понашања – истиче Партос.

Један од стандарда Би-Би-Сија, према речима нашег саговорника, је не ширити страх, посебно ако су у питању осетљиве групе (деца и старије особе).

– Треба извештавати без драматизације и претеривања, избегавати сензационализам и ослањати се искључиво на чињенице. Новинарима није дозвољено критиковање суда у току процеса – износи енглески новинар.

Поређења ради, према енглеском закону, за увреду суда по било ком основу, судија одлучује о казни. Од новинара се очекује да поштују "света правила" о претпоставки невиности, као и о независности и непристрасности судије.

– Када је особа ухапшена и налази се у притвору, али није подигнута оптужница против ње, не сме јој се открити идентитет. Када је оптужница подигнута, дозвољено је саопштити име, али се у овој фази саветује уздржавање. Тек после ступања оптужнице на снагу, може се саопштити име и презиме оптуженог, године, адреса, занимање – објаснио је Партос.

Ограничења у извештавању престају да важе када порота донесе одлуку да је извесна особа крива и уколико се против оптуженог не води други судски поступак. То значи да би Милорад Улемек Легија, по закону, имао право да да интервју после правноснажности пресуде за убиство Ивана Стамболића и покушај атентата на Вука Драшковића, само у случају да се против њега не води ниједан други поступак. Међутим, с обзиром на то да се против њега и даље воде још три поступка (за убиство премијера Зорана Ђинђића, за злочин на Ибарској магистрали и за серију убистава која се приписују "земунском клану"), за Легију би важила забрана давања интервјуа.

За Ронана Бредија ситуација да се објављују интервјуи особе против које се воде кривични поступци, необична је за прилике у Ирској.

– Код нас судија има слободу да уведе рестриктивне мере. Ако новинари објаве детаље који нису дозвољени, казниће се чак и затвором јер се сматра да игноришу суд. Да су наши судови строги говори пример моје колегинице која је провела неколико сати у затвору, јер јој је зазвонио телефон у судници. Такође, имамо Савет за медије, независно тело којем грађани упућују жалбе за оно што се појави у медијима, а сматрају да је увредљиво – нагласио је Бреди.