Поносни Србин испод америчке заставе

Почетком овог лета, у својој 75. години, Грег Поповић је потписао највећи тренерски уговор у НБА – по којем му од Сан Антонија следује 80 милиона долара за пет сезона (у том клубу је и председник). Протеклог викенда примљен је у Нејсмитову кућу славних у Спрингфилду, истакавши да још није рекао све што је имао у кошарци. То признање ни овог пута нису добили Ранко Жеравица и Душан Ивковић (обојица кандидати постхумно), али можемо да будемо поносни због тога што је један Американац српског порекла међу лауреатима. Поповић се одувек дичио својим српским коренима, па је чак себе на једној прес-конференцији назвао „лудим Србином”.

То његово изјашњавање је многе изненадило, имајући у виду да ретко говори о свом приватном животу. Рођен је 28. јануара 1949. у Чикагу, „од оца Србина и мајке Хрватице”, како штуро пише на неким сајтовима који се баве биографијама познатих људи. О његовом пореклу сазнали смо нешто више пре пар година од његовог пријатеља тренера Душана Ивковића:

– Грег је редак и тренер и човек, мој близак пријатељ. Нисам у послу видео тако искреног и отвореног човека, који прихвата сваки савет. Често му кажем да није случајно такав, чим има српске корене и душу. Поносан је на своје српско порекло. Отац му је био Радован Поповић, који је као исељеник у Америци узео име Рејмонд, док му је мајка била Хрватица.

Поповић, који је својим успесима у НБА (титуле са „Спарсима” 1999, 2003, 2005, 2007, 2014) придодао и олимпијско злато са селекцијом САД у Токију (2021), увек с великом радошћу долази у Србију (последњи пут на завршном турниру Евролиге у Београду, маја 2022). Рођен је у градићу Ист Чикагу (држава Индијана), у којем су се почетком 20. века доселиле десетине породица из Србије. Као и многи српски досељеници, у детињству је често одлазио у Цркву Светог Ђорђа (подигнута 1911. године).

У раном детињству је заволео кошарку. Био је један од 66 кандидата за амерички олимпијски тим у Минхену 1972. године (селекција САД у финалу доживела најболнији пораз у својој историји, од СССР-а). Био је на проби у Академији америчког ратног ваздухопловства, али није прошао међу најбољих 12.

Оно што је непознато о Поповићу, а у вези је са нашом земљом, збило се лета 2004: без његовог ангажовања, олимпијски тим САД (Т. Данкан, Л. Џејмс, К. Ентони, Д. Вејд, А. Ајверсон…) вероватно не би дошао у Београд да игра против наше репрезентације. Био је то изузетан подвиг: убедити Американце да пошаљу перјанице свог спорта у земљу у којој је годину дана раније убијен премијер (Зоран Ђинђић), још у Београдску арену (данас „Штарк арена”), која није била завршена (прокишњавала уочи утакмице).

– Увек уживам да се вратим и долазим кад год имам прилику. Овде имам много пријатеља... Видео сам се са Жарком Паспаљем, синоћ сам вечерао са Душаном Ивковићем, што је за мене увек дивно искуство. Волим и храну и пиће, а пријатељи увек знају где да ме одведу – рекао је Поповић, тренер с највише победа у историји НБА лиге, приликом боравка у Београду 2018. године, када је дошао само четири месеца после смрти супруге Ерин (у браку од 1976), с којом има сина Микија и ћерку Џил.