Боди-камере контролисаће и саобраћај и рад полиције

Боди-камера је мала, али ће бити јасно видљива на униформама саобраћајних полицајаца. Грађани треба да знају да ће њихово понашање приликом заустављања возила бити снимљено и да ће се у полицији 45 дана чувати видео и аудио запис. За грађане то значи да ће свака њихова реч, али и сваки покрет, у комуникацији са припадницима саобраћајне полиције бити документована камером.

Полицајац ће бити дужан да упозори да се интервенција снима, па ће грађани бити свесни да ће полиција имати у документацији и сваку евентуалну псовку, претњу и насилно понашање. Ако возач понуди полицајцу неки поклон или новац – то ће такође бити забележено.

Мале четвртасте камере на реверу полицијске униформе служиће пре свега као контролор рада полицијских службеника. Показаће да ли и они поштују процедуру и правила у контакту са учесницима у саобраћају.

Боди-камере се већ годинама користе у раду саобраћајних и интервентних екипа полиције, а снимци служе не само као докази у судским поступцима, већ и за унутрашњу контролу полиције – да ли су поступили по закону или су прекорачили своја овлашћења. Наши саговорници подсећају на трагичан случај Афроамериканца Џорџа Флојда, који је преминуо приликом свирепе полицијске интервенције у Минеаполису. На снимку се види како полицајац коленом притиска његов врат, а Флојд лежи на асфалту и успева да каже: „Не могу да дишем”, да би неколико минута касније преминуо.

Снимак је обишао свет, али није направљен полицијском камером, већ мобилним телефоном тинејџерке која је била случајна пролазница. На интернету се, међутим, може пронаћи много снимака хапшења који су забележени камерама са полицијске униформе.

Србија је од Министарства правосуђа САД добила 60 уређаја које ће за сада користити само саобраћајна полиција, за контролу безбедности на ауто-путу у околини Београда и у пресретачима широм земље. Полиција ће имати законско овлашћење да чува снимке и податке, а поставља се питање ко ће имати приступ овим подацима и да ли постоји могућност злоупотребе и кршења права на приватност.

Како је нагласио Славиша Лакићевић, начелник Управе саобраћајне полиције, ове камере неће бити коришћене за процесуирање кривичних дела и прекршаја, већ да се документује примена полицијских овлашћења. Поред тога, снимци ће бити употребљени за анализу, обуку и унапређење рада, али и за спречавање полицијских службеника на злоупотребу, као и корупцију.

Полицајац ће имати обавезу да обавести грађане да ће његова интервенција бити снимљена. Дужан је да све податке које сними достави свом непосредном старешини и унесе у налог за извршење службеног задатка.

Полицијски службеник нема додира са подацима који су у камери, јер се они сами пребацују када се камера стави на пуњач, објаснио је Лакићевић.

Подаци се чувају 45 дана, а после тога се аутоматски избришу по систему кружног брисања. Тим роком су се, каже, руководили зато што Закон о полицији предвиђа да се притужба може поднети МУП-у року од 30 дана од дана када се догађај десио, али да су ценили и праксу других земаљаa.

Приступ подацима имаће само овлашћена лица у Министарству унутрашњих послова. То ће бити непосредне старешине и службеници из унутрашње контроле, као и они који добију задатак да одређену интервенцију или полицијско овлашћење преиспитају.

„Имамо радну групу која већ имплементира да ово буде коришћено у свим линијама рада МУП-а у дирекцији полиције. Надамо се да ће до краја године сви саобраћајци имати ову камеру”, навео је начелник Управе саобраћајне полиције.

Већина полицијских патрола у САД  користи камере на униформама, пре свега због контроле законитости у њиховом раду и поштовања процедуре код примене полицијских овлашћења и средстава принуде.

Аудио и видео записи са боди-камера могу помоћи и у заштити људских права и грађанских слобода. Наши саговорници из полиције и адвокатуре сматрају да оне не могу да буду злоупотребљене када је реч о заштити података о личности, јер полицајци обављају јавни посао на јавном месту, где се контролише саобраћај и поштовање прописа.

Камера је видљива на реверу, или је закачена за џеп, тако да грађани могу да је уоче и биће обавештени о снимању, које је усмерено пре свега на контролу рада полиције и на заштиту грађана, закључују наши саговорници.

Снимци неће бити доказ пред судом

Председница Прекршајног суда у Београду Оливера Ристановић казала је да снимци са камера на униформама припадника саобраћајне полиције неће бити коришћени као доказ у судском поступку, изузев уколико снимак буде тражен од суда. Наиме, „боди-камере” неће снимати прекршаје, него ће контролисати комуникацију полицајаца са учесницима у саобраћају, како са возачима тако и са пешацима.

– Ми смо се у судницама наслушали разних одбрана које представљају право окривљеног да се брани на све начине, али и притужби на рад и понашање полицајца као појединца. Зато бих волела да видим снимак комуникације од почетка, када полицајац каже: „Добар дан, знате ли зашто сте заустављени?”, јер мислим да би то заиста било занимљиво. Суд би могао да тражи и добије снимак и податке на начин како то прописује Законик о кривичном поступку (ЗКП), јер би такав снимак био важан у процесима који се воде због напада на службено лице или вређања, као и у антикоруптивним поступцима. Да би такав снимак био доказ у судском процесу, кривичном или прекршајном, подлеже процедури прописаној ЗКП-ом. Није могуће на суду прибавити и презентовати валидан доказ уколико није издата наредба надлежног јавног тужилаштва или суда. Полиција не може снимак са ових камера самоиницијативно да обради и достави суду, већ мора да поштује процедуру јер би у супротном овакав снимак постао незаконито прибављен доказ – објаснила је за наше читаоце судија Оливера Ристановић.

Када је реч о праву на приватност грађана и њихових личних података, да би снимање било законито грађани би у комуникацији са припадницима полиције, који су опремљени оваквим камерама, морали да буду упознати са чињеницом да се поступање према њима снима аудио и визуелно.

– Не мислим да су права грађана на овај начин угрожена више него због изложености грађана разним просторима који су покривени камерама. За законитост је важно ко рукује и ко има приступ овим подацима, где се они похрањују и колико дуго се чувају – рекла је председница Прекршајног суда у Београду.