Вируси вребају и ван обданишта

Услови у којима бораве малишани у предшколским установама су, према анализама Градског завода за јавно здравље и Санитарне инспекције, хигијенски и санитарно исправни. Оцењено је и да је микробиолошки састав хране задовољавајући, тако да нема бојазни, иако са вирусима и бактеријама никада нисмо начисто.
Будући да се сваке године у неком вртићу у Србији појави епидемија салмонеле, контроле намирница су све ригорозније.

Зоран Панајотовић, начелник Санитарне инспекције, каже да за сада нема бојазни о евентуалној појави зараза.

– У вртићима надзиремо како централне, тако и дистрибутивне кухиње. Узимамо узорке и испитујемо квалитет, хемијски састав и брисеве са равних површина, уређаја и опреме, руку, грла и носа особља. Надам се да опасности неће бити ни када дође зима – тврди Панајотовић.

Према речима Весне Зечевић, нутриционисте ПУ „Дечји дани”, у њиховој централној кухињи дневно се припреми 6.000 оброка а сваки корак у ланцу исхране испланиран је према строгим захтевима и правилнику о обради намирница.

– У овој области раде нутриционисти, Секретаријат за дечју и здравствену заштиту и Градски завод за јавно здравље. На одабиру разноврсног асортимана хране, који је јединствен за све установе, ради комисија за унапређење исхране. Нутриционисти састављају јеловник у складу са препорукама о исхрани деце које даје Светска здравствена организација и наши стручњаци. Водимо рачуна о енергетској и нутритивној вредности, као и о разноврсности намирница по сезонама. Здравствену безбедност контролишемо при уласку хране у установу. Намирнице морају бити уредно декларисане. Сваког дана је разноврстан јеловник и ништа од хране из претходног дана не сервирамо следећег дана – каже Зечевићева и истиче и да се млеко, млечни производи, месо и свеже воће и поврће достављају свакога дана и не смеју бити замрзнути.

Неспорно је да су јаслице и вртићи, чија је сврха да обезбеде негу деце док су им родитељи одсутни, одговорни за њихов физички, ментални, морални, културни и социјални развој током предшколског периода, што се одражава и на каснији развој. Али и шта деца једу када напусте вртић од великог је значаја.

– Брига о квалитетној исхрани малишана не завршава се у вртићу. Родитељи морају да воде рачуна о томе шта деца једу. Сладоледи и брза храна само су неке од намирница из којих вреба зараза попут бактерије салмонела. Никада не можемо предвидети како може доћи до инфекције – опомиње Зечевићева.

И Мирјана Скенџић, директор ПУ „Врачар”, прича о правилима која се строго примењују као у ПУ „Дечји дани” и каже да се у централној кухињи у току дана спреми више од 8.000 оброка и да им свакодневно стиже свежа храна. Према њеним речима, два пута недељно долазе из ГЗЈЗ и Санитарне инспекције и узимају узорке из централне и кухиње из сваког вртића.

Бројни случајеви инфекција и тровања храном у овим установама указују на то да некада ни ригорозне мере не могу ући у траг превртљивим вирусима и бактеријама и да се никада не зна у ком оброку чуче.