Научни пролетаријат

Недавно сам по ко зна који пут прочитао за нас Србе капитално дело Рудолфа Арчибалда Рајса „Чујте Срби”, које нам је као заоставштину оставио да, када се пресели на онај свет, прочитамо и пробамо нешто из њега да научимо, односно да се спознамо какви смо. Није погрешио ниједно слово и све што је описивао за живота о нама за које је све жртвовао, а ми му безобразлуком вратили, исто је и данас. Не бих да се осврћем на његову дескрипцију наше тадашње политичке елите која је на сваком кораку истицала најгоре покварењаштво и корумпираност, као ни то како смо ценили, тј. како нисмо ценили оне који су били спремни да положе живот за отаџбину или потомке оних чији су очеви пали у славним биткама, јер данас се може рећи да је стање и горе.

Тада је и постојао жар да се бориш за слободу, а све што је касније долазило, посебно шта нам је комунизам донео, навело нас је да данас ретко ко би кренуо у битку, али би многи зарад личних интереса обилато служили окупатору без трунке стида. Осврнућу се на онај део у коме је Рајс описивао нашу тзв. научну елиту, односно наше универзитете, научне раднике, студије. Више пута сам се враћао на тај део и готово да сам упамтио сваку реч коју је написао, а посебно ми увек сине тај термин који је он лансирао – „научни пролетаријат”. Мислим да нико боље није успео до данас да надене гомили ликова са којекаквим дипломама бољи термин, јер то шта смо још тада учинили са универзитетом, а касније у социјализму га прегазили, да би данас то свели на бесмисао, нешто је најстрашније.

Тако је лепо описао да ми као свршене студенте добијамо гомилу особа апсолутно необучених за било какав практичан рад и који су до тих диплома дошли кроз бесмислено бубачење некаквих лекција, што из сувопарно написаних књига или, као што многе студенте мрзи да књиге читају и предавања да похађају, из крајње скраћених скрипти. У то време су, такође, силни докторати били класичан пример тзв. ресавске школе, односно преписивачког рада, али у односу на ово данас када докторира само онај ко не жури на аутобус, то је и имало неког смисла. Међутим, пробајте да израчунате проценат од тих свих силних доктора наука колико је њих заиста дало неки значајан допринос у науци или је своје знање применило у пракси, видећете да је то поражавајуће. Рајс је управо писао о томе да људе са села довлачимо у градове на високе студије и не оспособљавамо их апсолутно ни за шта, већ од њих стварамо тзв. научни пролетаријат, док нам села и њиве остају пусте.

Погледајмо данас шта се догађа. Имамо на десетине некаквих научних државних института који питај Бога чему служе, а у које држава сипа огроман новац. Осим што објављују некакве научне зборнике са радовима које нико жив не чита и који више служе да се добије референца за даље напредовање у научној каријери, њихова практична сврха једноставно не постоји. Најчешће скупљају прашину по библиотекама. Када би макар држава покушала да употреби све те докторе наука за нешто корисно и практично, па да се зна да новац није улудо бацан. Овако, све смо довели до правог научног пролетаријата где имамо на десетине некаквих доктора наука који ништа отаџбини у пракси не помажу, а и када би били ангажовани питање је шта би умели да раде због вишедеценијског лошег концепта студирања и каснијег даљег научног усавршавања. Отуда, данас када ми се неко хвали дипломама, а и сам сам их доста стекао, пет пара не дајем на то. Пет пара не дајем на сопствену диплому за коју сам гулио клупу у читаоници на Правном, јер када сам завршио факултет, људски тужбу нисам умео да саставим, зато што за све четири године студирања нисам имао прилике тужбу да видим. Факултетска диплома, ако по завршетку факултета не идеш практично да се усавршаваш, суштински не вреди ништа. Бесмислено парче папира. Отуда, можда је време да коначно кренемо са променом концепта и да прекинемо са стварањем научног пролетаријата. Држава која нема занате и која нема истинску научну елиту осуђена је на пропаст. Ми смо занате скоро сахранили, али смо добили силне теоретичаре за све и свашта, на десетине хиљада некаквих менаџера, лажних доктора наука и мноштво неупотребљивих свршених студената.

Рудолф Арчибалд Рајс нам је само саопштио истину, али ми до данас од суочавања са њом у сваком сегменту још увек бежимо.

Народни посланик