Naučni proletarijat

Nedavno sam po ko zna koji put pročitao za nas Srbe kapitalno delo Rudolfa Arčibalda Rajsa „Čujte Srbi”, koje nam je kao zaostavštinu ostavio da, kada se preseli na onaj svet, pročitamo i probamo nešto iz njega da naučimo, odnosno da se spoznamo kakvi smo. Nije pogrešio nijedno slovo i sve što je opisivao za života o nama za koje je sve žrtvovao, a mi mu bezobrazlukom vratili, isto je i danas. Ne bih da se osvrćem na njegovu deskripciju naše tadašnje političke elite koja je na svakom koraku isticala najgore pokvarenjaštvo i korumpiranost, kao ni to kako smo cenili, tj. kako nismo cenili one koji su bili spremni da polože život za otadžbinu ili potomke onih čiji su očevi pali u slavnim bitkama, jer danas se može reći da je stanje i gore.

Tada je i postojao žar da se boriš za slobodu, a sve što je kasnije dolazilo, posebno šta nam je komunizam doneo, navelo nas je da danas retko ko bi krenuo u bitku, ali bi mnogi zarad ličnih interesa obilato služili okupatoru bez trunke stida. Osvrnuću se na onaj deo u kome je Rajs opisivao našu tzv. naučnu elitu, odnosno naše univerzitete, naučne radnike, studije. Više puta sam se vraćao na taj deo i gotovo da sam upamtio svaku reč koju je napisao, a posebno mi uvek sine taj termin koji je on lansirao – „naučni proletarijat”. Mislim da niko bolje nije uspeo do danas da nadene gomili likova sa kojekakvim diplomama bolji termin, jer to šta smo još tada učinili sa univerzitetom, a kasnije u socijalizmu ga pregazili, da bi danas to sveli na besmisao, nešto je najstrašnije.

Tako je lepo opisao da mi kao svršene studente dobijamo gomilu osoba apsolutno neobučenih za bilo kakav praktičan rad i koji su do tih diploma došli kroz besmisleno bubačenje nekakvih lekcija, što iz suvoparno napisanih knjiga ili, kao što mnoge studente mrzi da knjige čitaju i predavanja da pohađaju, iz krajnje skraćenih skripti. U to vreme su, takođe, silni doktorati bili klasičan primer tzv. resavske škole, odnosno prepisivačkog rada, ali u odnosu na ovo danas kada doktorira samo onaj ko ne žuri na autobus, to je i imalo nekog smisla. Međutim, probajte da izračunate procenat od tih svih silnih doktora nauka koliko je njih zaista dalo neki značajan doprinos u nauci ili je svoje znanje primenilo u praksi, videćete da je to poražavajuće. Rajs je upravo pisao o tome da ljude sa sela dovlačimo u gradove na visoke studije i ne osposobljavamo ih apsolutno ni za šta, već od njih stvaramo tzv. naučni proletarijat, dok nam sela i njive ostaju puste.

Pogledajmo danas šta se događa. Imamo na desetine nekakvih naučnih državnih instituta koji pitaj Boga čemu služe, a u koje država sipa ogroman novac. Osim što objavljuju nekakve naučne zbornike sa radovima koje niko živ ne čita i koji više služe da se dobije referenca za dalje napredovanje u naučnoj karijeri, njihova praktična svrha jednostavno ne postoji. Najčešće skupljaju prašinu po bibliotekama. Kada bi makar država pokušala da upotrebi sve te doktore nauka za nešto korisno i praktično, pa da se zna da novac nije uludo bacan. Ovako, sve smo doveli do pravog naučnog proletarijata gde imamo na desetine nekakvih doktora nauka koji ništa otadžbini u praksi ne pomažu, a i kada bi bili angažovani pitanje je šta bi umeli da rade zbog višedecenijskog lošeg koncepta studiranja i kasnijeg daljeg naučnog usavršavanja. Otuda, danas kada mi se neko hvali diplomama, a i sam sam ih dosta stekao, pet para ne dajem na to. Pet para ne dajem na sopstvenu diplomu za koju sam gulio klupu u čitaonici na Pravnom, jer kada sam završio fakultet, ljudski tužbu nisam umeo da sastavim, zato što za sve četiri godine studiranja nisam imao prilike tužbu da vidim. Fakultetska diploma, ako po završetku fakulteta ne ideš praktično da se usavršavaš, suštinski ne vredi ništa. Besmisleno parče papira. Otuda, možda je vreme da konačno krenemo sa promenom koncepta i da prekinemo sa stvaranjem naučnog proletarijata. Država koja nema zanate i koja nema istinsku naučnu elitu osuđena je na propast. Mi smo zanate skoro sahranili, ali smo dobili silne teoretičare za sve i svašta, na desetine hiljada nekakvih menadžera, lažnih doktora nauka i mnoštvo neupotrebljivih svršenih studenata.

Rudolf Arčibald Rajs nam je samo saopštio istinu, ali mi do danas od suočavanja sa njom u svakom segmentu još uvek bežimo.

Narodni poslanik