Кина за заоштравање према Западу, Индија против

Саудијска Арабија, Уједињени Арапски Емирати, Иран, Алжир, Нигерија, Венецуела... најмање шест од 13 чланица ОПЕК-а заинтересоване су за чланство у БРИКС-у (Бразил, Русија, Индија, Кина и Јужноафричка Република) и надају се позитивној одлуци тог глобалног квинтета већ ове седмице. Улазак споменутих „нафташа” донео би БРИКС-у у „мираз” половину светских резерви стратешких барела. Приступница Саудијске Арабије БРИКС-у (првопредлагач била је Русија), другог светског произвођача нафте, могла би „преко ноћи” да пољуља светски нафтни поредак и то без иједне јавне речи о идеолошким, политичким и неким другим темељима међународних односа данас.

Ријад наиме већ неко време наглашава да је заинтересован да продају својих барела обрачунава „у разним валутама”. Управо то – формат проширења БРИКС-а и дебата о јачању трговине у локалним валутама, две су кључне теме самита лидера БРИКС-а, који се од данас до четвртка одржава у Јоханезбургу, под невиђеним мерама војнополицијског обезбеђења. Кровна тема 15. самита лидера јесте „БРИКС и Африка: партнерство за узајамно убрзани раст, одрживи развој и инклузивни мултилатерализам”, где су домаћини иначе позвали шефове 53 државе Црног континента.

Да ли ће Си Ђинпинг, председник Кине, Нарендра Моди, премијер Индије, Ињасио Лула да Силва, лидер Бразила, и домаћин Сирил Рамапоза у друштву Сергеја Лаврова, шефа руске дипломатије, успети да се договоре којим редом и по којим критеријумима разматрају званично истакнуте кандидатуре 22 државе света, остаје да се види. Иначе, Лавров стиже у Конференцијски центар у Сантону, елитном предграђу Јоханезбурга где се скуп одржава, уместо шефа Кремља Владимира Путина, који је због познатих контроверзи око налога за хапшење, против њега издатог од Међународног суда у Хагу у марту, ипак „у договору” са Преторијом одустао од личног учешћа.

„Владимир Путин ће дати пуни допринос раду самита видео-обраћањем”, објавио је јуче Дмитриј Песков, портпарол Кремља.

„БРИКС је започео процес проширења да би постао један од стубова новог, праведнијег полицентричног светског поретка”, истакао је Лавров у чланку за јужноафрички магазин „Убунту”, пренео је Тас. Разговор о проширењу БРИКС-а, према садашњим најавама, на дневном реду скупа у Сантону је сутра. Више од 60 позваних лидера, међу којима су представници преко 40 држава званично и незванично заинтересованих за улазак у ту групацију, пратиће на лицу места исход прве дебате, коју ће лицем у лице водити лидери БРИКС-а од њиховог претходног окупљања 2019. у Бразилу. Проширење БРИКС-а више је него изазовна тема за Сија, Модија, Да Силву, Рамапозу и Лаврова.

Наиме, упркос претходном налогу лидера БРИКС-а, шефови дипломатија тог квинтета нису успели на састанку у јуну у Кејптауну (ЈАР је овогодишњи председавајући те групације која обухвата 41 одсто светског становништва), да изнедре чврсте смернице које је требало да припреме за скуп у Јоханезбургу. Чињеница да готово половина чланица ОПЕК-а данас у тренутку оштро растућих глобалних поларизација жели у састав БРИКС-а, могла би евентуално да „испегла” истакнуте разлике у мишљењима тим поводом између Кине, и уз њу Русије са једне, и Индије и Бразила са друге стране.

Председник ЈАР Сирил Рамапоза нагласио је у недељном обраћању нацији да ће „проширени БРИКС представљати разноврсну групу нација које деле заједничку жељу за уравнотеженијим светским поретком. Он је упозорио да „ЈАР неће дозволити да буде увучена у надметање глобалних сила: пружили смо отпор да се придружимо било којој од глобалних сила или утицајних блокова нација”.

У том контексту, да ли ће у Јоханезбургу ове седмице Си Ђинпинг и Нарендра Моди наћи прилику за сусрет насамо, једна је велика загонетка за организаторе и посматраче. „Свету је данас неопходан мир, а не конфликт, координација а не конфронтација... треба што више заједно да радимо како би земље у развоју имале јачи глас и утицај у међународним пословима, промовисале реформу међународних финансијских институција и супротставиле се унилатералним санкцијама и приступу ’мало двориште, висока ограда’”, истакао је Си Ђинпинг у тексту који је јуче објављен у јужноафричкој штампи.

Западни посматрачи у овој поруци Сија су видели ургирање Кине да БРИКС што пре и што масовније постане изазивач поретку који предводи Г7.

„За Индију је самит БРИКС-а један од многих”, коментарисала је јуче штампа најмногољудније нације света. Индија, а уз њу и Бразил прилично енергично траже да БРИКС најпре састави прецизне стандарде за пријем нових чланица. Не да их прима „на позив” постојећих чланица, чему су сада склонији Пекинг и Москва. Посматрачи са стране у томе виде жељу Њу Делхија да БРИКС не жури са омасовљењем, поготово не линијом заоштравања постојећих глобалних политичких конфронтација. Колико јуче Њу Делхи је изнијансирао своју позицију. Шеф дипломатије Винај Кватра је поручио да Индија има позитивне намере и отворен поглед према проширењу БРИКС-а. Увиђајући могући раскол у Јоханезбургу у вези са проширивањем, бразилски председник Лула да Силва јуче се заложио да БРИКС утаначи „заједнички дневни ред” пре скупа у Јоханезбургу. БРИКС је, рекло би се, на великом испиту унутрашње кохезије и даљег заједничког спољног курса.