Србија има пшенице и за извоз

Србија ће и ове године имати довоље количине пшенице за домаће потребе, а и извозници очекују солидну зараду. Пшеницом је било засејано око 700.000 хектара, колико и претходних година, а род је био приближно 3,2 милиона тона.

Од тих количина за домаће потребе довољно је око 1,5 милиона, око 1,2 милиона иде у извоз, а остатак је намењен робним резервама земље, преноси Бета.

Агроекономиста Милан Простран каже да се највише пшенице извози у земље у окружењу, а план је да се дође и до потрошача у земљама Средњег и Далеког истока, пре свега у Северној Африци. „Наше амбиције су да се бар неких милион тона Дунавом извезе преко луке у Костанци и да се претоваром у велике бродове, прекоокеанске, извезе у неке далеке државе. Било је преговора са Египтом за извоз, дакле неке ближе земље него што је то Кина, али наравно и милион тона за Кину није мала количина. С обзиром на то да су они закупили луке у Грчкој, ту би могао бити неки од аранжмана, извоз у Кину је доста реалан за нека будућа времена”, навео је Простран.

Србија углавном не увози семе пшенице јер има два водећа института за ту житарицу – један у Новом Саду, други мањи у Крагујевцу. Њихови стручњаци раде на томе да приноси буду већи, који су сада у просеку између 4,5 и пет тона по хектару, док су у развијеним земљама од осам до 10 тона.

Када би се достигли ти приноси оранице у Србији засејане пшеницом биле би смањене на оптималних 400.000 хектара. „Пшеница остаје наш веома важан производ. У структури свих жита, ова житарица чини више од 40 одсто”, нагласио је Простран.

Држава субвенционише производњу пшенице помажући пољопривреднике сниженом ценом семена, горива и ђубрива. Да нема тих субвенција многи би одустали од сетве „хлебног зрна” јер би трошкови производње били од 50 до 100 одсто већи.