Srbija ima pšenice i za izvoz

Srbija će i ove godine imati dovolje količine pšenice za domaće potrebe, a i izvoznici očekuju solidnu zaradu. Pšenicom je bilo zasejano oko 700.000 hektara, koliko i prethodnih godina, a rod je bio približno 3,2 miliona tona.

Od tih količina za domaće potrebe dovoljno je oko 1,5 miliona, oko 1,2 miliona ide u izvoz, a ostatak je namenjen robnim rezervama zemlje, prenosi Beta.

Agroekonomista Milan Prostran kaže da se najviše pšenice izvozi u zemlje u okruženju, a plan je da se dođe i do potrošača u zemljama Srednjeg i Dalekog istoka, pre svega u Severnoj Africi. „Naše ambicije su da se bar nekih milion tona Dunavom izveze preko luke u Kostanci i da se pretovarom u velike brodove, prekookeanske, izveze u neke daleke države. Bilo je pregovora sa Egiptom za izvoz, dakle neke bliže zemlje nego što je to Kina, ali naravno i milion tona za Kinu nije mala količina. S obzirom na to da su oni zakupili luke u Grčkoj, tu bi mogao biti neki od aranžmana, izvoz u Kinu je dosta realan za neka buduća vremena”, naveo je Prostran.

Srbija uglavnom ne uvozi seme pšenice jer ima dva vodeća instituta za tu žitaricu – jedan u Novom Sadu, drugi manji u Kragujevcu. Njihovi stručnjaci rade na tome da prinosi budu veći, koji su sada u proseku između 4,5 i pet tona po hektaru, dok su u razvijenim zemljama od osam do 10 tona.

Kada bi se dostigli ti prinosi oranice u Srbiji zasejane pšenicom bile bi smanjene na optimalnih 400.000 hektara. „Pšenica ostaje naš veoma važan proizvod. U strukturi svih žita, ova žitarica čini više od 40 odsto”, naglasio je Prostran.

Država subvencioniše proizvodnju pšenice pomažući poljoprivrednike sniženom cenom semena, goriva i đubriva. Da nema tih subvencija mnogi bi odustali od setve „hlebnog zrna” jer bi troškovi proizvodnje bili od 50 do 100 odsto veći.