Некажњени злочин

Између прерасле суве траве новинари склањају велике животињске кости и смеће. Будимир Ничић тражи кесе и марамице, утабава се трава и почиње окупљање око спомен-плоче с натписом: „Овде су 21. августа 1998. отете наше колеге, новинари Ђуро Славуј и Ранко Перенић – тражимо их.”

Том поруком на српском и албанском језику већ 25 година тражи се расветљавање судбина новинара РТВ Приштина Славуја и Перенића, који су пошли да праве причу с монасима из манастира Зочиште. Скренули су на погрешан пут, заробљени су, за њима су остала само ретка сведочења, недовољна да се било шта закључи или да се дође до било какве правде.

„Немоћни смо, ваљда ће неко да нам се смилује, да ово реши, да нам ову агонију коначно прекине”, говори Снежана Перенић, супруга отетог Ранка Перенића. Она је овде дошла са својим унуком Матијом. Трећу годину заредом долазе као на неку врсту ходочашћа.

Из породице Славуј ове године је на место отмице, између Велике Хоче и Зочишта, у питоми виноградарски крај, дошао Предраг, чији је стриц Ђуро овде последњи пут виђен.

„Двадесет пет година се надамо да ћемо нешто сазнати. Надамо се у Бога да су чуда могућа”, каже Предраг.

Удружење новинара Србије (УНС) и Друштво новинара Косова и Метохије (ДНКиМ) деценијама су уназад упозоравали на случај „Перенић–Славуј”, али у тим трагањима најчешће су наилазили на неку врсту завере ћутања.

„Ретко се ко осврнуо на те људе, ретко се ко осврнуо на породице несталих да види како су, шта раде и да им коначно понуди једино што они траже, а то је истина о њиховим најмилијима”, рекла је Ивана Вановац, председница ДНКиМ.

Велико и темељно истраживање у оквиру Удружења новинара Србије спровела је новинарка Јелена Петковић, која је расветлила судбине седам српских, седам албанских и троје страних отетих, несталих и убијених новинара на Косову и Метохији.

„Нестанак новинара није само напад на њих, није само питање за породице и колеге – то су напади на демократију и све цивилизацијске вредности”, рекла је Петковићева.

Међународна заједница и њени правосудни органи након бројних притисака закључили су да затворе случај Перенића и Славуја, што је у штурој административној форми Снежани Перенић, супрузи отетог Ранка, Еулекс и саопштио: „Случај је затворен.”

Једино континуирано интересовање међународне заједнице показала је мисија ОЕБС-а на Косову, чији је бивши шеф Јан Брату посетио место отмице. Његов наследник у Приштини Мајкл Давенпорт јуче је заједно са 40 новинара и чланова редакција на српском језику закључио да је неопходна ефикасна и непристрасна истрага, подсетивши да су новинари били на задатку.

„Желимо да истакнемо да је сећање на нестале новинаре део континуираних напора ОЕБС-а да укључи породице жртава, да подстакнемо важност јавног дискурса на ову тему и да подигнемо свест јавности, свест институција и свест институција с друге стране, институција одговорних за владавину права и важности окончања некажњавања. Окончавање некажњавања кривичних дела захтева ефикасне и непристрасне истраге како би се сви одговорни извели пред лице правде”, рекао је Давенпорт.

Спомен-обележје које је постављало Удружење новинара Србије девет пута је рушено и обнављано у протеклом периоду, а Канцеларија за косово и Метохију јуче је затражила од Еулекса и међународне заједнице да обнови истрагу о нестанку новинара.