Nekažnjeni zločin

Između prerasle suve trave novinari sklanjaju velike životinjske kosti i smeće. Budimir Ničić traži kese i maramice, utabava se trava i počinje okupljanje oko spomen-ploče s natpisom: „Ovde su 21. avgusta 1998. otete naše kolege, novinari Đuro Slavuj i Ranko Perenić – tražimo ih.”

Tom porukom na srpskom i albanskom jeziku već 25 godina traži se rasvetljavanje sudbina novinara RTV Priština Slavuja i Perenića, koji su pošli da prave priču s monasima iz manastira Zočište. Skrenuli su na pogrešan put, zarobljeni su, za njima su ostala samo retka svedočenja, nedovoljna da se bilo šta zaključi ili da se dođe do bilo kakve pravde.

„Nemoćni smo, valjda će neko da nam se smiluje, da ovo reši, da nam ovu agoniju konačno prekine”, govori Snežana Perenić, supruga otetog Ranka Perenića. Ona je ovde došla sa svojim unukom Matijom. Treću godinu zaredom dolaze kao na neku vrstu hodočašća.

Iz porodice Slavuj ove godine je na mesto otmice, između Velike Hoče i Zočišta, u pitomi vinogradarski kraj, došao Predrag, čiji je stric Đuro ovde poslednji put viđen.

„Dvadeset pet godina se nadamo da ćemo nešto saznati. Nadamo se u Boga da su čuda moguća”, kaže Predrag.

Udruženje novinara Srbije (UNS) i Društvo novinara Kosova i Metohije (DNKiM) decenijama su unazad upozoravali na slučaj „Perenić–Slavuj”, ali u tim traganjima najčešće su nailazili na neku vrstu zavere ćutanja.

„Retko se ko osvrnuo na te ljude, retko se ko osvrnuo na porodice nestalih da vidi kako su, šta rade i da im konačno ponudi jedino što oni traže, a to je istina o njihovim najmilijima”, rekla je Ivana Vanovac, predsednica DNKiM.

Veliko i temeljno istraživanje u okviru Udruženja novinara Srbije sprovela je novinarka Jelena Petković, koja je rasvetlila sudbine sedam srpskih, sedam albanskih i troje stranih otetih, nestalih i ubijenih novinara na Kosovu i Metohiji.

„Nestanak novinara nije samo napad na njih, nije samo pitanje za porodice i kolege – to su napadi na demokratiju i sve civilizacijske vrednosti”, rekla je Petkovićeva.

Međunarodna zajednica i njeni pravosudni organi nakon brojnih pritisaka zaključili su da zatvore slučaj Perenića i Slavuja, što je u šturoj administrativnoj formi Snežani Perenić, supruzi otetog Ranka, Euleks i saopštio: „Slučaj je zatvoren.”

Jedino kontinuirano interesovanje međunarodne zajednice pokazala je misija OEBS-a na Kosovu, čiji je bivši šef Jan Bratu posetio mesto otmice. Njegov naslednik u Prištini Majkl Davenport juče je zajedno sa 40 novinara i članova redakcija na srpskom jeziku zaključio da je neophodna efikasna i nepristrasna istraga, podsetivši da su novinari bili na zadatku.

„Želimo da istaknemo da je sećanje na nestale novinare deo kontinuiranih napora OEBS-a da uključi porodice žrtava, da podstaknemo važnost javnog diskursa na ovu temu i da podignemo svest javnosti, svest institucija i svest institucija s druge strane, institucija odgovornih za vladavinu prava i važnosti okončanja nekažnjavanja. Okončavanje nekažnjavanja krivičnih dela zahteva efikasne i nepristrasne istrage kako bi se svi odgovorni izveli pred lice pravde”, rekao je Davenport.

Spomen-obeležje koje je postavljalo Udruženje novinara Srbije devet puta je rušeno i obnavljano u proteklom periodu, a Kancelarija za kosovo i Metohiju juče je zatražila od Euleksa i međunarodne zajednice da obnovi istragu o nestanku novinara.