Понедељак, 22.06.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Ко може да натера трговце да смање марже

Из Народне банке упозоравају да су трговачке марже у Србији у последње четири године повећане за више од 36 одсто
Ко може да натера трговце да смање марже
Ко ће зауставити цене у трговинама (ЕПА ЕФЕ - А.Р.)

Поремећаје на светском тржишту и раст цена енергената изгледа да су искористили трговци да повећају и трговинске марже што додатно утиче на инфлацију.

Гувернерка Народне банке Србије Јоргованка Табаковић пре неки дан је критиковала велике трговинске ланце због повећања маржи.

"Инфлација је губитак за све нас и зато против инфлације морамо да се боримо сви и организовано", навела је Табаковићева

Трговинске марже групе малопродајних ланаца у Србији номинално су веће у 2022. годину за 36,6 одсто у односу на 2019. годину, рекла је гувернерка и прецизирала да су марже повећани код свих пет продајних ланаца у земљи.

"Стопа трговинских маржи се константно повећава и оно кумулативно износи два процентна поена прихода од продаје робе, односно са 24,8 одсто у 2019, она је у 2022. години била 26,8 одсто, што са другим факторима утиче на више цене", казала је Јоргованка Табаковић.

У Привредној комори Србије истичу да на инфлацију, уз енергенте и храну, утиче и висока трговачка маржа.

С друге стране из Удружења трговаца поручују да је раст маржи нижи од раста трошкова пословања.

Просечна стопа нето добити сектора малопродаје у Србији од око 2,8 одсто, вишеструко је нижа у односу на остале учеснике у ланцу снабдевања до малопродаје, саопштила је Групација трговаца прехрамбеним производима на велико и мало Удружења за трговину Привредне коморе Србије.

Према оценама ове групације просечна стопа нето добити малопродаје нижа је и у односу на значајан раст оперативних трошкова пословања, у које спадају зараде, струја, гориво, закуп, одржавање и други трошкови.  

Трговци истичу и да они улажу велике напоре и међусобно се такмиче да потрошачима понуде најбољи квалитет и разноврсност по најнижим ценама и да уз то, редовно измирују обавезе према држави.

Потрошаче нико не пита колико су њихови трошкови порасли и пре него што су ушли код трговаца у продавницу. 

 

 

Коментари8
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Hajduk Veljko
Zbog manje kupovine moci smanjuje se potraznja. Mozda se I cene smanje. Nada umire poslednja.
Book
Pre bih pricao o tome ko je dozvolio da cene odu u nebesa bez ikakvog razloga.
Franko
Jedino trziste
Šta EU može da učini od tebe?
Svi koji imaju "sveže pečen hleb u prodavnici" su mi u startu sumnjivi, jer Srbija godišnje za taj uvoz izdvaja oko 10 000 000€, i ko zna čije brašno i kakvog kvaliteta se mesi po tim belosvetskim pekarama, zamrzava i šalje na pečenje? Ova tehnika pripremanja hleba i peciva (delimično pečeni, a onda brzo zamrznuti spremni za transport) naziva se parbejking. Diktat tržišnih lanaca željnih što lakše zarade.
Иван Грозни
Тај хлеб и пецива укуснији су него у већини пекара.
Deus
Zakonom propisati da pored svake cene u maloprodaji stoji nabavna cena i PDV. Onda kupac sam moze da odluci

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.