Награда Радовану Поповићу као омаж „Политици”

Ваљево - Овогодишњу награду „Бели”, коју Удружење „Бели Повлен” чији је председник академик Матија Бећковић додељује за допринос новинарству у области културе, добио је Радован Поповић, новинар „Политике” у пензији, познати писац и публициста. Одлуку је у саопштио др Зоран Живковић председник жирија за признање које се другу годину заредом додељује у знак сећања на књижевника и новинара Радована Белог Марковића.

– У времену када новинарство и не само новинарство, доживљава незамисливе изазове и када смо склони да поводом тих изазова брзо донесемо закључке и то знамо какве закључке, ја морам рећи да се ова награда претвара у један својеврстан омаж једном херојском или славном времену у нашем новинарству... – рекао је Живковић. И додао да је награда је ове године и омаж једном значајном листу у историји нашег новинарства и наше културе, јер сва три кандидата која су била у најужем избору (Радован Поповић, Слободан Стојићевић, Бранислав Крца Ракић, прим. аут.) из куће су „Политика”. „Политика” је у тим временима сведочила о Србији и Југославији на изузетан начин, истакао је Живковић, поред осталог и по томе како је пратила културне догађаје. Он је навео да је „Политикин” културни додатак извесно време био у „надлежности” Радована Поповића, новинара, писца, публицисте најугледнијег кова.

– Ова награда се додељује за укупан допринос бављењу новинарством у области културе, Радован Поповић је био током каријере дописник из Новог Сада, али остао је запамћен као уредник културне рубрике, по текстовима у том великом времену, великој епоси наше културе и историје. Али морам рећи да је он прешао ту „Мажино линију” из новинарства ка списатељству, почео да објављује биографије наших познатих писаца – истакао је Живковић, додавши да су његове књиге у овој области данас изузетно значајне за било какво бављење делима тих писаца. Поповић је оставио нешто изузетно корисно за нашу културну, па и научну јавност и његово име ће због тога бити уписано у аналима наше културе, оценио је Живковић.

После прошлогодишње коју је добио новинар и публициста  Милош Јевтић, награда „Бели” ће и ове године Радовану Поповићу бити додељена на Госпојинским свечаностима које Удружење „Бели Повлен” организује 28. августа на Кнежевом пољу на Повлену код Ваљева. Тада ће бити откривен и споменик Ваљевцу песнику Петру Пајићу који је у дрвету урадио лајковачки вајар Милутин Ранковић.  Он ће се спомеником „придружити” Радовану Белом Марковићу који је лане на овај начин овековечен на Повлену.

Књижевник, академик Милосав Тешић је ове активности удружења оценио као јединствене примере како се једно место, завичај одужује својим писцима.

Када је Петар Пајић почео своју књижевну каријеру, био је прихваћен са одобравањем и симпатијама, а онда је дошло време у којем је био неправедно занемарен песник, подсетио је Тешић на конференцији за новинаре у Ваљеву. Он је навео да Пајићево песничко дело није великог обима и када се то сведе „испада да је писао, од прве до последње књиге, само онда када је имао стварно нешто да каже”.

Према Тешићевом читању, у Пајићевој поезији постоји шест тематских целина које се могу издвојити и описати.

–  Он је у песничком делу невеликог обима, шкртом у изразу и тек понекад распеваном, претежно опевавао и продубљивао, без јаче наглашене додатне литерарне амбициозности, оне тематско-мотивске компоненте које је проживљено и промишљено артикулисао у својим првим двема књигама „Дан” и „Љубав у брдима”. У њима се, мада понекад тек у обрисима, начелно, изразило и објавило мање-више све оно о чему ће Пајић и надаље певати. То су реално опевани пејзажи и пејзажни детаљи, метафизичка предеона одсликавања, махом хладна и застрашујућа, затим егзистенцијални страх проистекао из доживљаја света као опседнутог, затвореног и тескобног простора наспрам чега стоји тежња да се тај свет опева и у одблесцима чисте лепоте. Четврта компонента су љубавна просинућа у светло-тамним, тананим и тајновитим тоновима, пета су песничка сажимања сазнајне вредности, а шеста упадљиво изванстандардно апартно опевање и промишљање историјског удеса српског народа - навео је Милосав Тешић.

Сусрет тананости и брђанске снаге

Скулптура Петра Пајића, висине око два метра, израђена од храстовине, која ће 28. августа бити откривена на Повлену, представља „сусрет лирске тананости песника Петра Пајића и брђанске снаге планине Повлен коју желимо да и овим акцијама заштитимо, јер немамо резервних планина”, поручио је Владо Додовић, секретар Удружења „Бели Повлен”.