Све више деце просјака

Готово је немогуће прошетати ужим језгром Београда а не чути пискави дечји вапај: „Молим те, имаш ли да ми даш неки динар.” Било да уз молећиви поглед пружају празну ручицу, у Скадарлији продају руже, на раскрсницама перу шофершајбне или у аутобусу певају народњаке, малишане који просе тешко је заобићи не само у главном граду већ и по бањама, планинама, језерима, свим иоле прометним локацијама у Србији. Што је криза већа и њих је све више. А о томе ко их тера да се зарад просјачења одрекну игре, у јавности готово да и нема речи. Све до недавних медијских извештаја о дванаестогодишњаку са Бежанијске косе који је, након мајчине пријаве да је нестао, тек после десет дана пронађен чак 240 километара далеко од куће како проси у Нишу. Медији су наводили и да је отац детета грубо занемарио своје родитељске дужности и бригу о малолетнику.

Тим поводом Зоран Пашалић, заштитник грађана, покренуо је поступак испитивања и оцене законитости и правилности рада надлежних органа у овом случају. Од Центра за заштиту жртава трговине људима затражио је информације о евентуалном поступању и да ли у случају постоји сумња на трговину људима. Захтевао је и од Градског центра за социјални рад у Београду, као и МУП-а да му за 15 дана доставе детаљан извештај о поступању у поменутој ситуацији. Представнике МУП-а је упитао да ли је и раније било пријава насиља у породици поменутог дечака.

– Радећи на овом случају више пута се поставило питање колико је лица која организују просјачење, без обзира на то да ли су они жртвама родитељи, рођаци или треће особе, било процесуирано у последње две године. Према сазнањима омбудсмана, тај број је занемарљив – истакнуто је на сајту заштитника.

У Центру за заштиту жртава трговине људима кажу да су по добијању информација од заштитника грађана, хитно покренули поступак идентификације у коме ће се утврдити да ли је дете жртва трговине људима. Затим ће детаљан извештај о томе послати полицији, тужилаштву и органу старатељства. У тој републичкој установи задуженој за идентификацију жртава и координацију пружања подршке за „Политику” откривају да су од почетка године, идентификовали 16 деце жртава трговине људима, од којих је пет било експлоатисано кроз принуду на просјачење. У 2021. идентификовали су двоје, а у 2022. четворо малишана искоришћаваних на овај начин.

– Није свако просјачење трговина људима. Када процењујемо, посматрамо да ли је особа која проси под нечијим утицајем, да ли је неко застрашио или принудио да то чини. Да ли има могућност избора и коме иде новац који се испроси. Важно је и то ко одређује услове просјачења, да ли ће та особа просити на хладноћи, на посебно небезбедном месту и да ли може да прекине да то ради када она жели. Када је реч о деци, она су посебно рањива и у њиховом случају не мора да има примене силе, претње или обмане да би постојало дело трговине људима. Овде је најважније утврдити да ли постоји експлоатација, односно ко и за које сврхе користи новац. Често су управо родитељи ти који шаљу децу да просе, контролишу их, одређују им колико новца морају да сакупе и кажњавају их када не остваре тај циљ. Новац углавном троше на своје потребе, а многи од њих на наркотике и алкохол. То су класични примери трговине људима – истичу у центру.

Додају да има случајева када деца просе самоиницијативно и новац троше да купе себи храну. Наглашавају да чак и када није реч о трговини људима, просјачење је „дефинитивно неспојиво са најбољим интересом детета и да тада систем мора да реагује и испита да ли је реч о другим облицима запуштања детета, имају ли родитељи капацитета и мотива да се старају о њему и да ли је породици потребна додатна подршка”.

На евиденцији Градског центра за социјални рад у Београду (ГЦСР) у 2022. години било је 20 „деце улице”, којима је цеста постала дом и/или извор прихода. То су, кажу у овој институцији, деца коју нису заштитили родитељи или блиске особе и врло често су принуђена да просе или живе на улици, перу ветробране, скупљају секундарне сировине. Када је питању оваква злоупотреба деце, центар за социјални рад, чак и по анонимној пријави, са другим институцијама покреће неодложну, хитну интервенцију ради успостављања безбедности за дете.

– Након што склоне дете са улице, стручни радници најпре покушавају да пронађу родитеље или најближе сроднике. Уколико пронађемо родитеље, проверавамо и процењујемо услове у којима дете живи, разлоге због којих се нашло на улици. Уколико су се деца нашла на улици због занемаривања и небриге родитеља ГЦСР предузима мере из своје надлежности: може да га издвоји из примарне породице ако се процени да је животно угрожено, или када постоји разуман повод да се верује да би непредузимањем ове мере дете било изложено даљем озбиљном угрожавању – наглашавају у ГЦСР.

Како напомињу, заштита деце је на првом месту и увек процењују шта је најбоље за њих. Уколико постоји сазнање да је дете жртва принудног просјачења иза ког стоји одрасла особа или организована група, орган старатељства, у сарадњи са полицијом и тужилаштвом подносе кривичне пријаве против њих и предузимају даље мере заштите малишана, кажу у центру и додају да у свих њихових 17 одељења постоје посебни тимови задужени за то.

– Уколико грађани примете или затекну дете којe проси, или ради друге послове који нису у складу са његовим узрастом, најједноставније и најефикасније је да о томе обавесте полицију или комуналну милицију која ће, ако има потребе, даље обавестити надлежни центар за социјални рад. Што се тиче конкретног случаја који сте навели, ГЦСР је упознат са њим, и у сарадњи са другим институцијама, у складу са законом и проценом предузима мере из своје надлежности – појашњавају у ГЦСР.