Црвена река

Ана Брнабић, како би сама то изразила, баш никако да разуме… Како да разуме.

Не знам да ли Ана зна, али међу земљама које свој развој заснивају само на беспоштедној експлоатацији ресурса, нема ниједне нарочито лепе као место за живот. То су земље изложене пљачкању сировина од стране великих сила, а већина становништва живи сиромашно, док у богатству ужива само класа корумпираних политичара и њихових породица, кумова који имају приватне авионе, ламборгиније, мекларене… Не знам да ли Ана зна (Извештај Светске банке за 2021), али међу првих десет земаља које своју економију (БДП) заснивају на експлоатацији ресурса су Либија (61 одсто), Ирак (43,4 одсто), оба Конга (38,8 одсто), Папуа Нова Гвинеја (27,4 одсто), у којој је гле чуда, не знам да ли Ана зна, али управо „Рио Тинто” 1988. изазвао десетогодишњи грађански рат када се домаће становништво побунило против загађења, што је просперитет који Ана жели Србији.

Не знам да ли Ана зна, али Норвешка на коју се Ана позива само десети део своје економије (БДП) заснива на експлоатацији природних ресурса (Извештај Светске банке за 2021). Норвешки пензиони фонд на који се позива и који заиста има користи од експлоатације нафте, својевремено је повукао сва средства из „Рио Тинта” или што би наш народ рекао, побегао од ове компаније главом без обзира, управо зато што је ова компанија која нас убеђује заједно са Аном да јој је стало до заштите животне средине направила еколошку катастрофу у Индонезији.

Не знам да ли Ана зна, али експлоатација нафте није исто што и експлоатација литијума. Тренутно ниједна европска земља не врши експлоатацију литијума. Експлоатација литијума у Србији личиће на експлоатацију злата и дијаманата у Африци. Странци износе профит, а нама остају црвене, затроване реке, еколошке избеглице које напуштају огњишта, разрушене куће и уништена природа. Не знам да ли Ана зна, али гле симболике, „Рио Тинто” у преводу баш значи црвена река.

Не знам да ли Ана зна али у моменту када у свету имате несташицу хране, када чиста вода постаје један од кључних ресурса, а грађани Србије се суочавају са огромним поскупљењем хране, ви хоћете да уништите најплоднију земљу испод које се налазе непроценљиви ресурси воде за пиће, како би стране компаније направиле енорман профит.

Не знам да ли Ана зна, али да ли је Ана премијерка Србије или „Рио Тинта”? Зашто се не бави питањем безбедности Срба на Косову и Метохији? Зашто се не бавите како да више од половине становника Војводине који немају воду за пиће, омогућите основну животну потребу? Да ли знате да на територији Суботице тренутно имате прави рат миграната и да се људи осећају небезбедно?

Не знам да ли Ана зна, али према званичним подацима Републичког завода за статистику, у Србији имате пола милиона људи мање. Нека људи који читају текст сами направе списак људи, пријатеља и родбине који су отишли или планирају да оду. Кључни разлози одласка су насиље и агресија у друштву, непостојање безбедности и партијско запошљавање. Колико од свих нас своје родитеље, децу, унуке, браћу или сестре виђа преко скајпа или вајбера?

Ана оптужује како неког овде финансирају стране силе, а како Ана не зна да сви странци говоре како им је циљ да се у Србији експлоатише литијум. То је јавно рекла Ангела Меркел на конференцији пред Вучићем који је тада гледао у под усред Србије, што је сцена каква није виђена од 1945. године. Амерички амбасадор Хил јавно подржава копање литијума, Кинезима исто одговара да се Србија експлоатише. Говори се о зеленој Европи и Србији као црној еколошкој рупи. Нешто слично је најављивао Томислав Николић, отац Ваше странке.

У самом тексту Ана је спомињала њене опозиционе колеге и политичке противнике. Ана се не мора слагати са њима, али она је премијерка Републике Србије и не може вређати грађане. Нисам политичар. Око многих питања се не слажем са великим делом чланова и гласача СНС-а, али сам захвалан сваком од њих који су заједно са нама бранили Србију од еколошког уништавања учествујући на достојанственим и мирним протестима када смо одбранили Устав и Републику Србију.

Ана, користите сајт владе да објавите текст о мени, а рецимо нигде не могу да нађем податак који сте факултет, када и које године завршили. Питали сте ме за моје образовање. Завршио сам Правни факултет Универзитета у Београду за четири године просек 9,32. На истом факултету завршио сам мастер студије и докторирао. Докторат је добио награду за најбољи рад из уставног права „Миодраг Јовићић”. Завршио сам Харвардов курс о друштвеном организовању и специјалистичке студије у Швајцарској. А Ви?

Остао сам у Србији, јер верујем да можемо створити друштво у којој неће бити битна партијска књижица, него колико ко вреди. Желим да потомцима оставимо прелепе шуме, шљивике, чисте реке које су наши преци нама оставили. Желим да свом унуку покажем земљу коју је мој прадеда Ратко, учесник балканских и Првог светског рата, оставио мени.

Прилози објављени у рубрици „Погледи” одражавају ставове аутора, не увек и уређивачку политику листa