Ротавируси „обарају” малишане у вртићима

Три епидемије ротавируса забележене су код деце у вртићима у Београду у овом месецу и болест је утврђена код 23 малишана, истакла је за „Политику” примаријус др Славица Марис, епидемиолог и начелник Јединице за контролу и превенцију заразних болести у Градском заводу за јавно здравље.

Она је појаснила да је током ове године у престоници регистровано 15 епидемија ентеритиса узрокованих ротавирусом, у којима је оболела 171 особа. Све епидемије су регистроване у предшколским установама.

У већини случајева, инфекција протиче без симптома, посебно код деце млађе од три месеца, јер су она још увек заштићена мајчиним антителима. Код симптоматске инфекције болест почиње нагло, повишеном температуром, малаксалошћу, повраћањем, обилним воденим столицама и грчевима у стомаку. У односу на друге цревне инфекције дечјег доба, повраћање и проливи знатно су учесталији, па постоји могућност развоја тешке дехидратације и развоја стања шока.

– Период инкубације (период уласка узрочника болести у организам до испољавања првих симптома болести) износи од 24 до 72 сата. Период заразности (период током кога оболели може пренети инфекцију на друге особе) траје непосредно пре почетка болести, током акутне фазе болести и до седам дана након болести, док траје излучивање вируса. Симптоми углавном трају од четири до шест дана, а осмог дана од инфекције ротавирус обично не може да се изолује из фецеса. Већина деце се инфицира ротавирусима у току прве две-три године живота, а нарочито током првих шест месеци до 24 месеца – појашњава др Марис.

Ротавируси су РНК вируси, а „резервоар” је човек. Болест се веома лако преноси преко заражених руку и предмета, али и преко контаминиране воде. Име ротавирус је добио због карактеристичног изгледа налик на точак када се гледа под електронским микроскопом (име долази од латинске речи рота, што значи точак). Постоји девет група вируса, од којих група А изазива више од 90 одсто ротавирусних инфекција код људи.

Ротавирус се идентификује у ректалном брису помоћу имунобиолошких техника, али се доказ о ротавирусној инфекцији може добити и серолошки.

Специфична терапија не постоји, већ се врши надокнада течности, како би се спречила дехидратација.

Важно је добро спровођење хигијенских мера, које се односе на превенцију феко-оралног начина преношења, јер вирус преживљава дуго на чврстим површинама, у контаминираној води и на рукама. Релативно је отпоран на уобичајена дезинфекциона средства, али га хлор инактивира.

Препорука је што чешће прати руке, посебно после одласка у тоалет, мењања пелена, као и пре јела или припремања хране. Воће и поврће треба пажљиво прати. Контаминиране површине треба детаљно очистити и дезинфиковати хлорним препаратима.

Жива перорална вакцина је показала висок ниво ефикасности у превенцији тешких облика гастроентеритиса код новорођенчади.