Rotavirusi „obaraju” mališane u vrtićima

Tri epidemije rotavirusa zabeležene su kod dece u vrtićima u Beogradu u ovom mesecu i bolest je utvrđena kod 23 mališana, istakla je za „Politiku” primarijus dr Slavica Maris, epidemiolog i načelnik Jedinice za kontrolu i prevenciju zaraznih bolesti u Gradskom zavodu za javno zdravlje.

Ona je pojasnila da je tokom ove godine u prestonici registrovano 15 epidemija enteritisa uzrokovanih rotavirusom, u kojima je obolela 171 osoba. Sve epidemije su registrovane u predškolskim ustanovama.

U većini slučajeva, infekcija protiče bez simptoma, posebno kod dece mlađe od tri meseca, jer su ona još uvek zaštićena majčinim antitelima. Kod simptomatske infekcije bolest počinje naglo, povišenom temperaturom, malaksalošću, povraćanjem, obilnim vodenim stolicama i grčevima u stomaku. U odnosu na druge crevne infekcije dečjeg doba, povraćanje i prolivi znatno su učestaliji, pa postoji mogućnost razvoja teške dehidratacije i razvoja stanja šoka.

– Period inkubacije (period ulaska uzročnika bolesti u organizam do ispoljavanja prvih simptoma bolesti) iznosi od 24 do 72 sata. Period zaraznosti (period tokom koga oboleli može preneti infekciju na druge osobe) traje neposredno pre početka bolesti, tokom akutne faze bolesti i do sedam dana nakon bolesti, dok traje izlučivanje virusa. Simptomi uglavnom traju od četiri do šest dana, a osmog dana od infekcije rotavirus obično ne može da se izoluje iz fecesa. Većina dece se inficira rotavirusima u toku prve dve-tri godine života, a naročito tokom prvih šest meseci do 24 meseca – pojašnjava dr Maris.

Rotavirusi su RNK virusi, a „rezervoar” je čovek. Bolest se veoma lako prenosi preko zaraženih ruku i predmeta, ali i preko kontaminirane vode. Ime rotavirus je dobio zbog karakterističnog izgleda nalik na točak kada se gleda pod elektronskim mikroskopom (ime dolazi od latinske reči rota, što znači točak). Postoji devet grupa virusa, od kojih grupa A izaziva više od 90 odsto rotavirusnih infekcija kod ljudi.

Rotavirus se identifikuje u rektalnom brisu pomoću imunobioloških tehnika, ali se dokaz o rotavirusnoj infekciji može dobiti i serološki.

Specifična terapija ne postoji, već se vrši nadoknada tečnosti, kako bi se sprečila dehidratacija.

Važno je dobro sprovođenje higijenskih mera, koje se odnose na prevenciju feko-oralnog načina prenošenja, jer virus preživljava dugo na čvrstim površinama, u kontaminiranoj vodi i na rukama. Relativno je otporan na uobičajena dezinfekciona sredstva, ali ga hlor inaktivira.

Preporuka je što češće prati ruke, posebno posle odlaska u toalet, menjanja pelena, kao i pre jela ili pripremanja hrane. Voće i povrće treba pažljivo prati. Kontaminirane površine treba detaljno očistiti i dezinfikovati hlornim preparatima.

Živa peroralna vakcina je pokazala visok nivo efikasnosti u prevenciji teških oblika gastroenteritisa kod novorođenčadi.