И банке повећале марже

Анкета о кредитној активности банака за друго тромесечје коју спроводи Народна банка Србије (НБС) показује да су банке повећале каматне марже у овом периоду и код динарских и код девизно индексираних кредита становништву. Из НБС, међутим, не наводе о коликом повећању је реч.

Каматна маржа представља део који припада банци када се искључе трошкови по којима је она позајмила новац и део је укупне каматне стопе коју клијент плаћа за кредит.

Оцена банака је да је становништво, укупно посматрано, благо повећало тражњу за кредитима током другог квартала за разлику од претходна три тромесечја, када су банке сматрале да је тражња становништва смањена. Тражња је повећана за динарским готовинским кредитима и кредитима за рефинансирање, као и за девизно индексираним потрошачким зајмовима.

С друге стране, банке су оцениле да је становништво смањило тражњу за стамбеним кредитима. Ситуација на тржишту непокретности и фактори тржишта рада (запосленост и зараде) деловали су у смеру ниже тражње за кредитима, док је потреба за рефинансирањем постојећих обавеза деловала у супротном смеру. Банке сматрају да ће ситуација на тржишту рада, а то су зараде и запосленост и непокретности наставити да делују у смеру смањења тражње становништва за зајмовима које је очекивано у трећем кварталу.

Резултати јулске анкете показују да су банке у дугом кварталу 2023. наставиле с благим пооштравањем стандарда по којима су одобравале кредите становништву и привреди. Пооштравање се највише односило на динарске готовинске (укључујући зајмове за рефинансирање) и потрошачке кредите, као и на девизно индексиране стамбене зајмове. Банке су оцениле да су пооштравању стандарда, као и код привреде, највише допринели повећани трошкови извора кредита и неизвесност у погледу економске ситуације, што се одразило и на смањену спремност за преузимање ризика. Поред тога, поједине банке наводе и да ситуација на тржишту некретнина као што су раст цена непокретности и раст каматних стопа на кредите, мања конкуренција у сектору и проблематична потраживања делују у смеру пооштравања стандарда.

Код привреде пооштравање се односило на девизне и девизно индексиране кредите и највећим делом било је последица виших цена извора за кредите. Даље благо заоштравање стандарда банке очекују за трећи квартал 2023. Оцена банака је да су привредници, укупно посматрано, благо повећали тражњу за кредитима током другог квартала 2023, и то за краткорочним, највише под утицајем потребе за финансирањем обртних средстава. Банке предвиђају да у трећем кварталу даље расте тражња привреде за кредитима. На пооштравање стандарда привреди првенствено су утицали повећани трошкови извора финансирања (што је у складу са ефектима заоштравања монетарне политике Народне банке Србије и Европске централне банке), а затим и неизвесност у погледу опште економске ситуације, што се одразило и на смањену спремност за преузимање ризика. Поред тога, поједине банке су навеле и да су проблематична потраживања, квалитет захтеваног обезбеђења, као и смањење конкуренције у банкарском сектору услед спајања банака, деловали у смеру пооштравања стандарда. Исти фактори доприносиће пооштравању кредитних стандарда привреди и током трећег квартала 2023.