Нико није савршен

,,Политика” је водећи дневни лист у Србији (,,а и шире”), са све менама које су је кроз више од века дотицале, крњиле или богатиле, свеједно. О ,,Политику” се отимала (и отима) свака власт, а то кошта. И власт и ,,Политику”. Више ,,Политику”. Јер власт је пролазна.

,,Политика” је од настанка била на удару, али и мажена и пажена. Данас јој је запало да није под меком покривком. Ваљда је зато, кад је најгушће, за главног уредника(цу) постављена жена. Први пут у историји, после више од века. Како су је прихватили читаоци, може се закључити ако се на нашем сајту прочитају њихови коментари поводом ,,Иницијативе за избор новог главног уредника” објављене јуче. Подршка је плебисцитарна. Не, не ,,Иницијативи”... А како ју је прихватила власт, такође се могло видети - на основу ,,Иницијативе...”.

Али, нико није савршен.

У минули четвртак на првој страни ,,Политике” појавио се текст из Крагујевца где пише да су ,,највиђенији домаћини Цветојевца прошлог петка блокирали тек настављену изградњу аутопута Крагујевац – Баточина” из разлога који за ову рубрику нису важни, бар не толико као што је чињеница да дневне новине јављају нешто што се збило пре шест дана. А ако су, ипак, ове новине то јавиле, пре шест дана, требало је уметнути: ,, као што смо писали...” итд.

То је, као што рекох, објављено у четвртак, а у суботу се већ јавила ,,Информативна служба града Крагујевца” у рубрици ,,Међу нама”. Објаснили су да су радови на поменутом путу били прекинути ,,због кише која је падала”. Тако је, ето, испало да у Крагујевцу има кише која пада и која не пада. А о оној која је заобилази, знамо од раније.

Истог дана цела страна посвећена је сукобу познатог редитеља Кустурице с мештанима познатог села Кремна, где последњи пасус гласи (новинар наводи речи директора Парка природе, Кустурице) : ,,Они, као и многи Срби, не схватају да правда и закон нису исто, код нас народ меша та два појма. Они емоционално доживљавају правду, што је дивно, али закон с правдом често нема везе”.

Па како се и из чега онда може извући наслов ,,Заштита парка не угрожава власнике поседа”?

У суботу на првој страни најављена је свађа америчке државне секретарке Рајс и руског председника Медведева али ми је требало времена да схватим где су се сукобили.

Извештај из Москве почиње извештајем из Вашингтона (али дописнице из Москве) и тек се у петом пасусу премешта у град из којег се наводно извештава. Овде као да се драматуршки умешао Битеф ,,с новим тенденцијама” које су се прелиле и у новинарство. А потпис испод слике у рубрици ,,Људи и догађаји”, пример је како се вест која може стати у једну реченицу (нпр.Палестинци који из Витлејема у Јерусалим иду на молитву поводом рамазана сатима чекају испред ограде коју су подигли Израелци) описује с пет. У складу ,,с новом тенденцијом”: Што год можеш сажети – расплини.

Први пасус ликовне критике (исте суботе) ваља избацити на ползу читалаштва, али шта са оним што следи? На пример: ,,Кардиналне тачке на путу индивидуације Тафила Мусовића”. Уместо, на пример: Битне тачке које су одредиле особеност Т. М. Итд. Нема места да наведем примере попут ,,... а у овом временском континууму сликар је сазревао фокусирајући на линији архетипско-интуитивно-контеплативно...”. И тако даље.

Кад смо већ код језика у новинама, ваља прочитати приказ књиге Боже Ћирића (суботњи Културни додатак) под насловом ,,Творба именица и нови језик: англосрпски”. Као да се спрда, приказивач у поднаслову пише: ,,Глобализација је довела до хипертрофије страних језичких елемената....”

Тако је и диљем текста.

На ударној 18. страни с четири фотографије ,,Политика” доноси текст под насловом ,,Стева вундеркинд престао да пише”.

Прича је о томе да га је мајка напустила (отишла с другим) и да неће да пише (а писао је када је имао две, сада има четири године) док се она не врати. И муж је чека: ,,Очајан сам (...) ако се овако настави, постоји могућност да Стеван изгуби стипендију”. Ради се о 150.000 динара годишње, за даровите.

Окривљује се мајка, коју новинарка није посетила. Нити ишта питала, бар телефоном.

У ,,Портрету без рама” Шаровић (СРС) се на осмој страни најављује као могући генерални секратар СРС а на седмој је објављено да је то већ постала Елена Божић – Талијан. Дан касније, унук краља Александра Првог, принц Владимир Карађорђевић изјављује: ,,Нека Бог једног дана одлучи у којем ће друштвеном уређењу живети грађани наше отаџбине.”. Али новинар ,,Политике”, прекјуче, супротставља се и Богу и принцу и у Уводнику вели да је демократија - ,,кад свако ради шта воли с тим да не угрози другога”.

Он, изгледа, воли да пише. С тим што има последица...