„Големо уво” на Уставном суду

Скопље – Од 172 закона који су у крaтком року усвојени у Собрању Македоније, највише полемикe у јавности изазвао је Закон за праћење комуникација. Разумљиво јер је овим актом озакоњено неограничено и несметано прислушкивање, снимање и праћење сваког грађанина Републике Македоније за кога полиција или судски органи процене да се бави незаконитим радњама.

У полемикама које не јењавају представници владе, пре свега министри правде и полиције, одбацују све критике и сматрају да је тај закон, пре усвајања, усаглашен са сличним законима у европском законодавству. Насупрот њима, правни експерти, представници опозиције и невладиних организација сматрају да је реч о апсурдном озакоњењу активности које дубоко задиру у приватност грађана Македоније.

Најконкретнији у оспоравању овог закона су посланици опозиционе Нове социјалдемократскепартије, који су пред Уставним судом покренули иницијативу за преиспитивање уставности Закона за праћење комуникација. Лидер те партије, Тито Петковски је, образлажући иницијативу, рекао да се њиме на велика врата инсталира полицијска држава.

– Овим законом полицији се омогућује да неограничено и без икакве контроле прислушкује сваког грађанина. Најапсурдније у изменама старог закона је то што истражни судија сада може да да усмени налог за праћење, односно прислушкивање грађана – каже Петковски.

Дојучерашњи први партнер владајућим вмровцима подсетио је на велике афере прислушкивања, кад је полиција злоупотребила овлашћења, прислушкујући телефоне око стотину јавних личности, политичара, новинара и лидера политичких партија. Петковски је жестоко оптужио премијера Груевског рекавши да је њему и влади била потребна таква „алатка” да би лако успоставили апсолутну контролу комуникације политичких конкурената.

Занимљиво је да се писање и усвајање новог Закона за праћење комуникација приписује саветници македонског премијера, Румунки Моники Маковеј, звезди у борби против корупције и организованог криминала у њеној земљи. Дотична је, због „погрешних савета” премијеру, подуже на удару домаћих експерата и медија.

Због поменутог закона на тапету је и македонска тајна полиција за чији рад је ове године из буџета издвојено 25 милиона евра, а да притом о томе није расправљала ни влада ни македонски парламент. Прича се да ће највећи део тог новца бити употребљен за набавку софистицитране опреме за несметано и неограничено прислушкивање телефона, радних просторија и приватних станова. Такве јавне оптужбе до сада није оповргао ни један од владиних и полицијских званичника.

На потезу је, дакле, Уставни суд Македоније, који је обавезан да утврди дали је Закон за праћење комуникација уставан или је против слободе и приватности грађана, како тврде подносиоци захтева.