И тровање водом је могуће

Тридесетпетогодишња Ешли Самерс преминула је недавно у САД због превелике количине унете воде у организам, пренео је „Дејли мејл”. Последњег дана одмора осетила је вртоглавицу и главобољу, симптоме дехидрације, али никаква количина воде није могла да утоли њену жеђ. Зато је попила четири боце воде од 500 милилитара, после чега јој је позлило. Лекари у болници су дијагностиковали интоксикацију водом, коју прати и хипонатремија, а која се развија као резултат превише воде у телу, а недовољно натријума. Ово стање се јавља када неко попије превелику количину воде у кратком временском интервалу, јер превазилази способност сложених система органа тела, пре свега бубрега, да регулишу равнотежу течности.

Лекари објашњавају да је реч о случају који се изузетно ретко јавља, као и да никако не треба да значи да због овога људи престану да конзумирају течност.

Како истиче професор др Сања Мазић, шеф Катедре за медицинску физиологију и Катедре за спортску медицину Медицинског факултета Универзитета у Београду, количина воде у организму варира у односу на узраст, пол, здравствено стање особе, интензитет бављења физичком активношћу и наравно услова средине ‒ спољне температуре, влажности и брзине струјања ваздуха.

‒ Вода је саставни део нашег организма и свима нам је познато да неуношење воде доводи до смрти. Ипак, и превелико уношење у кратком временском периоду носи своје ризике. Мушкарци имају око 60 одсто воде у организму, а жене око 55. То значи да мушка особа од 70 килограма има око 42 литара воде. Количина воде старењем опада, тако да особа од 60 година има само око 45-50 процената воде у организму. Код новорођенчета, чак 75-80 одсто телесне масе је вода. Интересантно је напоменути да ако би се занемарио удео масти у телесној конституцији, онда и мушке и женске особе имају 73 одсто воде у свом оргaнизму – појашњава др Мазић.

Наша саговорница каже да здрава, одрасла особа, умерено физички активна, у контролисаним условима спољашње средине треба да уноси око два литра течности дневно. У случају великог уноса течности за кратак временски период, може се јавити хиперхидратација, популарно названа тровање водом. Ово стање је најчешће пролазно, али у литератури су описани и случајеви фаталног исхода.

‒ У води се налази минимална количина електролита и она нема енергетску вредност. Унета вода се брзо апсорбује у крв из дигестивног тракта и крвотоком одлази према бубрезима ради излучивања. Процењује са да је капацитет бубрега за излучивање течности урином око један литар на сат. Ако је прилив течности већи од капацитета бубрега за излучивање, бубрег није у могућности да компензује велики прилив воде и долази до њеног задржавања у организму, хиперхидратације. Обзиром на то да у води нема електролита, долази до разређења свих телесних течности, тзв. хипотонијске хиперхидрације. Јавља се разблажење течне фазе крви и у првом моменту запремине ванћелијских простора, које временом доводи до уласка течности у ћелије и до бубрења ћелија. Последични поремећај апсорпције воде без електролита је смањење концентрације свих електролита у телесним течностима, посебно опасно концентрације натријума, стања које се назива хипонатремија. Бубрење ћелија може довести до појаве едема („отока”) мозга и плућа који су животно угрожавајућа стања у медицини – наводи др Мазић.

Интоксикација водом може да настане и код бављења одређеним врстама спорта, карактеристично маратона, јер профузним знојењем долази до губитка не само течности већ и електролита, па када се надокнађује течност уносом само воде, може доћи до поремећаја концентрације електролита. Не треба заборавити, додаје др Мазић, ни појаву намерног уношења воде у циљу губитка телесне тежине, нарочито код девојака.

Према речима професор др Верославе Станковић, дијетолога, виша температура, а сувљи ваздух, доводе до неприметног губитка само воде и тада је неопходно уносити ову течност која може бити и са чесме.

Ако је у летњим месецима повећана влажност тада долази до појачаног знојења које не подразумева само губитак воде већ и електролита, пре свега калијума, а онда и натријума. Тада је препоручљиво да се унесе олигоминерална (флаширана) вода како би се поред воде унели и електролити.

‒ Да би се избегло такозвано тровање у току дана би требало стално надокнађивати течност, у мањим количинама, али и у комбинацији чисте воде и олигоминералне. Сви знамо да је вода незамењива, али за рехидратацију може да се користи расхлађен краставац, лимунада или расхлађено млеко, опет у умереним количинама, који смањују жеђ, надокнађују електролите, али неће довести до хиперхидратација. На свака три сата би требало узимати по једну шољу од 250 мл течности (воде, лимунаде), уз то појести два средња краставца и попити шољу млека, наравно све ове препоруке се односе на здраве особе. Уколико постоји неко хронично обољење обавезно се консултовати са дијетологом или изабраним лекаром око уноса течности – саветује др Станковић.

Велики опрез саветује се и професионалним тркачима, јер је својевремено обављено истраживање које је показало да је на Њујоршком маратону један одсто од 35.000 маратонаца хоспитализовано због хипонатремије.