Све већи прилив страних радника у Србију

Аутобусима градског превоза управљају радници из Шри Ланке. Достављање хране на кућну адресу обављају Узбекистанци. Хигијеничари, спремачи и спремачице стижу са Непала. Путеве, зграде, мостове граде радници из Индије, Турске и Кине. То је ових дана слика Србије, а биће и све учесталија, ако се обистине прогнозе стручњака да ће у нашој земљи, до краја ове године, бити издато око 50.000 радних дозвола страним држављанима. За сада су, према подацима Националне службе за запошљавање (НСЗ) издате 31.842, односно толико су филијале ове службе у првих седам и по месеци ове године издале радних дозвола страним држављанима.

Додуше, премијерка Србије Ана Брнабић пре неколико дана у свом ауторском тексту навела је да у Србији тренутно ради 80.000 странаца. Пошто то није званични податак НСЗ, остаје да се питамо да ли је мислила на укупан број страних радника који су се обрели уназад три године у нашој земљи, јер их је управо толико регистровано кроз статистику издатих радних дозвола или је можда председница владе у то убројала и оне који у земљи раде илегално. Јер, како подсећају представници синдикалних организација у Србији, странци раде и такве послове, у такозваној сивој зони.

Драган Тодоровић, председник Савеза самосталних синдиката Београда, наглашава да на званичан број запослених странаца треба увек додати још 20 до 30 одсто страних држављана више, који раде „на црно”.

– С обзиром на све већи прилив тих људи и услове у којима раде, у овом тренутку сматрамо да држава нема механизме да све то контролише. Инспектора има мало, мање него што је потребно, па када дође већи број странаца, што се очекује и због олакшаних процедура приликом добијања дозвола за рад, контрола ће бити још проблематичнија – додаје Тодоровић.

Поступајући према Закону о запошљавању странаца, у току прошле године у земљи је издато укупно 35.180 дозвола за рад, подсећају из НСЗ-а. Највећи број дозвола у овој години издат је држављанима Кине, Турске, Руске Федерације, Индије, Кубе, Непала и Шри Ланке, а лане су се на том списку налазили и држављани Северне Македоније и Украјине. Најмањи број радних дозвола у овој и прошлој години издат је држављанима Камбоџе, Доминике, Малте, Судана, Уједињених Арапских Емирата...

Највећи број страних радника ангажован је у области грађевинарства, наглашава Милош Турински, из „Инфостуда”. Подсећа да потреба за увозом радне снаге потиче од тога што је Србија постала дефицитарно тржиште рада.

– Дефицит постоји у ИТ, менаџерском сектору, али још од пандемије датира мањак радне снаге из занатског сектора, недостају нам ниже квалификовани. То је проузроковало први налет увоза радне снаге – објашњава Турински. Наводи да у земљи мора да постоји доказани дефицит на тржишту рада за конкретне позиције, да би Србија могла да увози висококвалификовану радну снагу за те одређене послове.

– Одатле и прича да увозимо само неквалификоване и ниже квалификоване, јер ту имамо знатан мањак. Постоји одређени број странаца који раде у ИТ, у интернационалним компанијама, а међу њима су и разни менаџери, али ипак нема званичних података о њиховом броју – признаје он.

И у НСЗ-у тврде да не располажу подацима где је највећи број страних радника ангажован, у којим областима привреде. Кажу да немају евиденцију о томе које послове најчешће странци обављају, односно у којим делатностима их има највише. Занимало нас је и да ли држава располаже подацима о томе каквих су ти радници квалификација, колико међу странцима који имају радне дозволе има рецимо ИТ стручњака, лекара, инжењера, а колико возача, зидара, армирачима, помоћних грађевинских радника, вариоца... И на то питање је стигао одговор – немамо евиденцију.

Ипак, познато је барем како, према тренутно важећем Закону о запошљавању странаца, у Србији страни радници могу да се запосле.

Скупштина Србије недавно је усвојила измене и допуне Закона о запошљавању странаца и Закона о странцима. Тиме се омогућава да страни држављани у јединственом поступку остваре истовремено право на привремени боравак и на рад у Србији, кроз јединствен поступак провере везане како за одобрење привременог боравка, тако и радне дозволе. Након тога, уколико су испуњени законски услови, издаје се јединствена дозвола. Они ће, дакле, уместо две дозволе, добијати једну – за боравак и рад.