Бајден прерано отписао опасност од Исламске државе

Кад је марта прошле године убијен вођа Исламске државе Абу Ибрахим ел Кураиши, амерички председник је изјавио да је „отклоњена главна терористичка претња свету”. Ликвидиран је убрзо и његов наследник, али претња није отклоњена, барем не у Африци.

Чини се да је Џозеф Бајден пожурио с отписивањем Исламске државе, бруталне терористичке организације која је од 2014. до 2017. држала велике делове Ирака и Сирије, али је после пораза нашла нове територије за наставак џихада.

„Алах нам је наложио да водимо џихад, не да победимо”, изјављивао је први вођа ИД, самопрокламовани калиф Абу Бакр ел Багдади, а та упутства следили су његови наследници пресељавајући активности, после пет година мировања, у Авганистан и Африку.

Исламисти су на Црном континенту препознали своју шансу: пандемија и општа економска криза, несташице хране и глад, нестабилне државе. Кренули су локално у попуњавање вакуума прилагођавајући се различитим регионима.

Истраживачи тероризма слажу се да је Африка данас главно подручје експанзије ИД. Посебно најмногољуднија муслиманска земља континента, Нигерија. Екстремисти дуго одржавају добре везе с групом Боко Харам у Сомалији, појачали су активности у Малију, а њихове ћелије оперишу и на подручју египатског Синаја.

Африка би могла да буде „будућност калифата”, упозорио је недавно у говору пред УН Мартин Еви из Института за студије безбедности у Преторији. Он каже да је 20 држава директно суочено с активностима исламистичке групе чији се начин деловања разликује од онога у Ираку и Сирији.

ИД регрутује следбенике шаљући поруке на локалним језицима и дијалектима које експерти тешко дешифрују. Група је, на пример, емитовала пропагандни видео намењен ИД Сомалије на амхарском, језику већине Етиопљана. Како је већина њих билингвална – амхарски и арапски видео је циљао заједницу која је већински концентрисана на северозападу Етиопије с везама у источном Судану и на југу Еритреје.

Активност по Африци и даље су умногоме повезане с Ираком, где су исламисти и после погибије Абу Бакра ел Багдадија октобра 2019. успели да остану присутни захваљујући политичкој нестабилности. Глобална коалиција против тероризма, формирана 2014. уз учешће 85 држава, покушава да стабилизује Итак, али безуспешно.

Даеш, како је ИД позната у арапском свету, и даље је најбогатија терористичка група на свету. У својим првим данима 2014. остваривала је приход од милион долара дневно само од илегалне трговине нафтом. Од онога што су украли у Ираку могу да наставе активности деценијама, а да им не затреба ни цент, процењују аналитичари. По Африци додатне приходе остварују киднаповањима и уценама.

Велико охрабрење исламистима представљало је и талибанско преузимање власти у Авганистану, који су Американци после две деценије рата и окупације напустили у расулу. Иако између ИД и талибана нема сарадње, чак је било и директних сукоба, исламисти су по Авганистану ојачали сопствене позиције, што је инспирација терористима по Алжиру, Либији, Египту, Чаду, Сомалији, Мозамбику и Демократској Републици Конго.

Према подацима Међународног центра за контратероризам, екстремно насиље се по Африци од 2009. повећало за 17 пута, а половина свих операција прошле године припада борцима ИД.

Да ли постоји стратегија за борбу против Даеша у Африци? Глобална коалиција чини неке напоре, али недовољне. Модели прихваћени у Ираку не функционишу у Африци, која захтева бољу координацију и размену безбедносних података између чланица Афричке уније.

Запад је пре свега ангажован око рата у Украјини. У Сирији је ИД готово елиминисана захваљујући ударима руских трупа и иранских милиција, али не треба очекивати да ће Запад по Африци интервенисати било слањем трупа, било акцијама из ваздуха. Могао би да размотри испоруке наоружања угроженим афричким државама, али приоритети су на истоку Европе.

Успех кампање против исламиста у Африци зависиће од евентуалне промене оријентације међународне коалиције. То значи интензивније праћење активности терориста на терену, пресретање њихових порука, али и повремене борбене акције мањих размера. Тако каже теорија, али како ствари стоје, највећи део света једноставно „нема времена” да се бави Африком.