Политичар убијен у Еквадору упозоравао на албанску мафију

Припадници албанске мафије доводе се у везу са убиством Фернанда Виљависенсија, кандидата за председника Еквадора, а њихове везе сежу до самог врха власти, тврде тамошњи медији.

Виљависенсио, који је убијен у среду 9. августа на предизборном скупу, био је познат као борац против корупције у овој латиноамеричкој земљи, а током кампање је упозоравао на албанску мафију за коју је рекао да контролише државу заједно са још два мексичка картела.

„Данас Еквадор контролишу нове генерације – Халиско и Синалоа картели, оба из Мексика, као и албанска мафија”, изјавио је Виљависенсио у мају за „Си-Ен-Ен” Еспањол.

Навео да је Еквадор постао „нарко-држава” и позвао да се започне борба против „политичке мафије”.

Тамошња полиција ухапсила је шест особа које припадају организованим криминалним групама, осумњичене за убиство кандидата за председника. Влада Еквадора је 10. августа додала да се трага за „интелектуалним ауторима” овог убиства.

Након атентата на Виљависенсија, саопштење је, између осталих издала и организација „Хјуман рајтс воч” која је навела да пораст организованог криминала доводи у ризик институције Еквадора и живот његових грађана. И из ове организације су упозорили на две велике мексичке банде за које су нагласили да су, између осталог, у вези са албанским трговцима дрогом.

Еквадорски медији извештавају да је албанска мафија, још крајем деведесетих година прошлог века, почела да тражи партнере у овој земљи, желећи наводно да преузме контролу над ланцем шверца кокаина ка Европи. Најмање шест албанских држављана убијено је у обрачунима ривалских банди последњих година у Еквадору, док је полиција у Драчу у неколико наврата открила укупно тону кокаина скривеног међу товарима банана из Еквадора. Тамошњи медији преносе и да су у тој држави активне две екипе албанских криминалаца, које засебно контролишу прилив кокаина из Перуа и Колумбије.

Само пет дана након што је убијен Фернандо Виљависенсио у Еквадору је ликвидиран и Педро Брионес, лидер странке Партије грађанске револуције у провинцији Есмералдас. Њега су убили непознати наоружани нападачи на мотоциклу.

Есмералдас се налази на граници са Колумбијом и једна је од најтеже погођених провинција када је реч о насиљу које се дешава широм Еквадора. Стопа убистава у овој земљи Латинске Америке порасла је након што су локалне банде склопиле савезе са међународним криминалним картелима међу којима је и балканска мафија, навели су тамошњи медији који под балканским криминалним групама означавају кланове из Албаније, Босне и Херцеговине, Бугарске, Хрватске, Црне Горе, Румуније, Северне Македоније, Србије и такозваног Косова.

Према оперативним подацима безбедносних служби, пре деведесетих година прошлог века на Балкану није било дубоког криминалног удруживања. Од 1995, службе су откриле да су се у шверцу наркотика удружили кланови из региона. Албанија је пре тога била изолована земља и ван криминалних токова. Али, ситуација се у другој половини деведесетих променила када су криминалци из региона проширили своје пословање на цео свет, успоставили контакте и са албанским шверцерима дроге и са њима постали својеврсна „браћа по наркотицима”.

Уједињене нације у свом извештају о трговини дрогом из 2017. нагласиле су да такозвана балканска мафија руководи са чак 40 одсто тржишта на планети.

Њихов извештај из 2020. измењен је само у једној реченици – додато је да им је Еквадор сада главни извор снабдевања и ново место за скривање. Еквадор се у овом извештају наводи као транзитна зона, одакле дрога (кокаин) креће ка Европи, али и Јужној Америци где „балканска мафија има завидно тржиште”.

Оно што, према мишљењу криминолога, помаже члановима картела са Балкана, јесте чињеница да су рођени на европском континенту, те да су им отворена врата многих земаља.

За улазак у Еквадор Балканцима не треба виза, нити их ико проверава, писали су тамошњи медији.

Цезар Пења Моран, некадашњи тужилац у Еквадору, који је пре неколико година био задужен да води истраге у вези са балканском мафијом, шест година је радио на случајевима „прљавих послова” за које су осумњичени држављани Србије, Црне Горе, Албаније и држављани такозваног Косова.

Приликом решавања случајева у које су умешани „прљави Балканци”, еквадорски полицајци и тужиоци имају озбиљан проблем и баријеру, а то је – језик. Тужилац Пења је за криминалце са наших простора говорио да се они провлаче кроз многе земље.

Он је у ранијим интервјуима објашњавао да припадници балканске мафије често примењују стратегију искусних боксера – улазе у ринг (град) где треба да одраде операцију, задају јак ударац и потом се повлаче. Ипак, то не значи да се неће поново вратити. У Еквадор улазе као туристи или наводни бизнисмени, како не би привукли пажњу и случајно довели до тога да им буде забрањен улазак.

Криминалци са Балкана након осматрања терена у Еквадору траже модус за опстанак. Многи отварају мале фирме и баве се неким привредним активностима како би себи осигурали боравишну дозволу.

„То углавном и чине како би прикрили, односно оправдали ’зарађени’ новац”, наглашавао је тужилац.

Како би решавали овакве ситуације и лакше расветлили случајеве, званичници Еквадора укључивали су у истраге полицију из свих земаља света, као и Интерпол.

Према расположивим оперативним подацима Интерпола, припадници „балканске мафије” направили су одличне везе и са „колегама” на Сицилији (криминална организација Ндрангета) као и у неким јужним деловима Италије.

Еквадорски медији напомињу да су прве нарко-банде на Балкану настале из војних или паравојних формација које су учествовале у ратовима у бившој Југославији и да није Еквадор једино место где су нашли уточиште, већ да су запосели читаву Јужну Америку.