Ивковић „скенирао” све играче

Душан Ивковић, селектор наше кошаркашке репрезентације која се пре неколико дана пласирала на Европско првенство у Пољској 2009, „скенирао” је јуче све своје играче. Поред тога што је рекао да је ово основа за будућа велика такмичења, закључно са Олимпијским играма у Лондону 2012, истакао је и да ће до наредног јуна, када буде саопштио списак за „Евро 2009”, имати у виду све српске кошаркаше, па тако и оне који играју у НБА. Ево његове анализе…

МИЛОШ ТЕОДОСИЋ (плеј, 21 г, 195 цм, Олимпијакос): Вероватно је најталентованији играч на месту организатора игре. Успели смо да сав његов таленат усмеримо на високо организовану тимску игру. Највећи квалитети су му велика разноврсност додавања и добра решења у нападу, која је нудио повремено. Имам утисак да су неке његове серије грешака последица жеље да одушеви публику. Доста времена сам провео с њим да бих му објаснио његову улогу. Мислим да смо успели у томе… Захваљујући висини и таленту налази најбоља решења. Није му било лако, имао је врло тешку сезону. Разговарали смо много о његовом статусу у Олимпијакосу, јер постоји пет-шест играча на његовој позицији. Мислим да ће бити спреман и да ће још напредовати кроз Евролигу.

МИЛЕНКО ТЕПИЋ (бек, 21 г, 200 цм, Партизан): Играо је на позицији бека и плеја. Био је вероватно најстабилнији и најбитнији за формирање тимске игре. Са огромним талентом знао је да се подреди тиму. У квалификацијама су носиоци екипа били плејмејкери, као Булери у Италији, натурализовани Американац Џабер у Бугарској или Копонен у Финској, а Тепић је тај део одбрамбеног задатка увек извршавао максимално концентрисано. Врло је комуникативан и добар за сарадњу, одлично разуме игру. Један је од најзрелијих и најстабилнијих. Биће у окосници тима за будућност.

БРАНКО ЦВЕТКОВИЋ (бек, 24 г, 200 цм, Паниониос): Позиван је и претходних година, али је због повреда изостајао. Отишао је у Шпанију где сам пратио његове игре. Оправдао је позив у пуној мери. Врло је добар у транзицији, добро трчи контранападе, што је био један од услова. Добар шутер, поготово за три поена, али не увек константан. Иако за своје место није довољно висок, захваљујући изузетно великој вољи и снази био је најбоље решење у неким припремним мечевима… Неке важне задатке одбрани може да обави захваљујући снази и игри телом.

ЗОРАН ЕРЦЕГ (кр-центар, 23 г, 210 цм, Олимпијакос): Играч великог талента, беспрекоран нападач с много осцилација у одбрани. Радили смо на томе, он је све прихватио. На позицији „четири” се увек тражи изузетна агресивност, јер је то најболније место сваке одбране. Он је показао огромну жељу и таленат, његова игра против најбољег играча ЕП 2007. Кириленка била је на врхунском нивоу, а против Финаца није промашио ниједну лопту. Њему је јасно да агресивности мора да унапреди. Сигурно да је апсолутно оправдао позив и задовољио, али код њега мора да постоји већи континуитет. Он је висок 210 цм, покушавао сам да игра у тандему са Величковићем, али то није функционисало.

ДУШАН КЕЦМАН (бек, 31 г, 197 цм, Панатинаикос): Дао је пуну стабилност и озбиљност овом тиму. Из истих разлога вероватно га је изабрао и Панатинаикос, јер свако жели да има таквог играча. Врло добро разуме кошарку, а изузетно је захвалан и поносан што сам га позвао у репрезентацију. Рекао сам му чак и то да је могуће да ће захваљујући својој игри, квалитету и искуству можда бити и оштећен, пошто сам имао задатак да неким играчима без континуитета дам већу минутажу. Он је одговорио да уопште не прави питање око тога. Имао је квалитетан однос и према тренингу и утакмицама. Таквог играча би пожелео сваки тренер.

СТЕФАН МАРКОВИЋ (плеј, 20 г, 199 цм, Хемофарм): Доминира висином на месту плеја, распоном руку и жељом да игра одбрану. Одлучио сам да све време припрема буде са репрезентацијом, да не игра за младе. Селекција мора да буде објективна, у функцији стварања тима и играча. Рецимо, отпао је Бојан Поповић, врло добар кошаркаш с којим сам сјајно сарађивао две године. Нису битне емоције у овом послу. Определио сам се за Марковића и мислим да је тај потез био оправдан. Не можемо да делимо играче на одбрамбене и нападачке. Он је унапредио своју игру у нападу што се тиче организације, али има огроман простор да још напредује. Није код њега проблем шут. Очекујем да ћемо у њему добити стабилног репрезентативца.

УРОШ ТРИПКОВИЋ (бек, 22 г, 197 цм, Партизан): Најпозитивније изненађење после свих осцилација. Гледајући претходне репрезентативне акције, где је вечито био повређен, један је од ретких константних шутера у нашој земљи. Има онај драгоцени квалитет „ухвати и шутирај”. Много је осцилирао. Сви знају да може да убаци 10 тројки, али исто тако да падне. Дошао је из добре школе, не знам шта се дешавало с њим у репрезентацији до сада, али он има само 22 године. Сећам се када је 2004. Драган Кићановић, вероватно мало што је Чачанин, мало што је Трипковић носио број пет, инсистирао да у олимпијској репрезентацији буде међу 12 играча. Прошло је четири године, а ми нисмо успели да му нађемо право место. Покушавао сам да му објасним улогу врхунског играча. Одиграо је врло добро и у одбрани. Српска и европска кошарка ће у њему добити сјајног играча. Играча таквих карактеристика нисмо имали до сада. Саиграчи су га добро прихватили, он се лепо понаша, младић је изузетних квалитета.

БОБАН МАРЈАНОВИЋ (центар, 20 г, 222 цм, Хемофарм): Велика перспектива српске кошарке. Не истиче се само висином. Има изузетно велику и спортску и општу интелигенцију. У то сам се уверио кроз разговоре у којима ме је, морам да признам, изненадио… Има врхунски таленат који не долази само од његове висине. Оно што ме је позитивно изненадило био је наш растанак испред хотела „Србије”. Поздравили смо се, када ме је питао: „Тренеру, хоћете ли да долазите у Вршац”? Рекао сам му да имам одличне контакте са Хемофармом, Миша Бабић је мој пријатељ. Морамо да испратимо његову физичку припрему, ту мислим на његова колена. Бандажа му само психолошки помаже. Вршац има врло доброг кондиционог тренера Бату Зимоњића. У сарадњи са тренером Караџићем и лекарском екипом Савеза бићемо му на располагању. Он то заслужује. Био је много повређен, жали се да је при сваком доскоку чашица близу искакања. Играчи су га изузетно добро прихватили, све је шармирао…. Да не улазим у детаљ ендокринолога, трансеминазе његових хормона, да ли је његов раст престао…

НЕНАД КРСТИЋ (центар, 25 г, 213 цм, Тријумф): Уз стални успон, најстабилнију игру у предњој линији је показао Крстић. Његов однос је био квалитетан. Могуће је да у подсвести носи и даље трагове повреде. Он је све добро прихватио, његово понашање и игра били су на врхунском нивоу. Већ на другом тренингу имао је врло неугодну повреду. Као играчу без уговора пукла му тетива на прсту, а у таквој ситуацији сваки професионалац Американац у Европи би тражио паузу док не зарасте. Могао је да бира између операције и бандажирања и определио се за ово друго. Због тога му дугујемо захвалност. У односу на почетак, његова игра је била доминантна.

МИЛОШ ВУЈАНИЋ (плеј, 28 г, 190 цм, Ефес Пилсен): По свим схватањима модерне кошарке један је од најбољих шутера у Европи, мада је у основи плеј. Гледајући његову сигурност у шут, нагињао је ка беку. Тренерски посао је да постави свaког играча тамо где може да пружи максимум. У другом делу такмичења смо га користили у кретњи без лопте, јер је изузетно брз и брзo шутира. Играо је на позицији бека, што је отварало бољу сарадњу са центрима. Наши троуглови нису функционисали на најбољи начин, имали смо много изгубљених лопти... Понашао се беспрекорно, капитенски и потврдио сјајан квалитет. Уз Крстића је једини са одређеним репрезентативним искуством, а обојица су играла на Олимпијади 2004.

НОВИЦА ВЕЛИЧКОВИЋ (кр-центар, 22 г, 205 цм, Партизан): Жели тимску игру, има велику агресивност и може да удовољи одбрани. Добија ситуације изолације у нападу, али може да унапреди игру у нападу. Играч је за агресивну одбрану, за притисак на лопту и увек је спреман за преузимање на свим позицијама од један до четири. То је био систем усмеравања у нашој одбрани, на Величковића. Сигурно је да има много простора за напредак, млад је, ни из чега је стекао пуну афирмацију у Партизану и то потврдио и у репрезентацији.

КОСТА ПЕРОВИЋ (центар, 23 г, 218 цм, Памеса): Повратком у европску кошарку направио је добар потез. Биће први центар у Валенсији, у јакој шпанској лиги. У Пољској ћемо имати наглашену игру на позицији центара. За то је потребна и добра сезона играча, а Перовић је врло добро радио у НБА, али није довољно играо. Он је у репрезентацији знатно унапредио игру.

ДУШКО САВАНОВИЋ (крило, 25 г, 203 цм, Кахасол): Жао ми је због његове повреде. Није добио довољну минутажу, јер је једини накнадно позван. Показао је огромну жељу да игра у репрезентацији, после повреде Драгићевића и одлуке Раденовића да настави студије у САД. Није очекивао позив, али је прекинуо свадбено путовање и укључио се. То је веома позитивно. Има огромне играчке квалитете, зато што је другачији, са наглашеном игром један на један. Таквих играча у Европи мало има. Очекујем да ће му шпанска лига дати стабилност у игри и чврстину. Да то не буде само таленат. Може да буде изузетно интересантан за репрезентацију.

ЛУКА БОГДАНОВИЋ (крило, 23 г, 204 цм, Хувентуд): С обзиром на то да је позван да игра у спољној линији, а да смо га доста користили у унутрашњој игри, оправдао је позив. Баш ме је пријатно изненадио. Ја сам га схватао као размаженог талента, који је прошао кроз све селекције највећих талената Европе а није стигао нигде. Било је и неких чудних ствари у његовој каријери, да му у уговору стоји да мора да игра само на позицији три… Само једна година у Француској донела му је сазревање. Све шансе у репрезентацији је апсолутно искористио. Очекујем да ће, ако се избори за место у Хувентуду, испунити оно што је најављивао када сам први пут чуо за њега. Стручни штаб кадетске репрезентације Шпаније ми је једном пренео: „Коуч, играча као што је Богдановић, никада и нигде нисмо видели”…