Колико жене кошта пол

Присиљена је да буде скривена и срамна. О њој се говори ретко и шапатом, а име јој се и не изговара, него се користе еуфемизми. Међутим, на ову природну биолошку функцију женског тела обратиле су пажњу неке образовне установе у Србији и обезбедиле бесплатне хигијенске улошке у својим тоалетима. Укупно девет од 12.000 оваквих институција. Наводе да девојке неће више морати да се питају да ли је потреба за хигијенским улошцима људско право или луксуз. И заиста, изгледа да ови производи имају овај статус, будући да им је ПДВ исти као код златног накита.

У Србији бити жена значи сваке године издвојити између 6.000 и 8.000 динара на улошке и тампоне, показују истраживања „Џендер нолеџ хаба”.

Код нас постоје две пореске стопе, од 20 процената и она за неопходне производе, попут хране и лекова – од 10 одсто. Мада, законодавац изгледа и смештај у хотелима сматра неопходним. Хигијенски производи који се користе током менструације очигледно се не посматрају тако, те им је порез 20 процената.

Додатан проблем је економска криза изазвана ратом у Украјини, јер су цене ових артикала порасле за 25 одсто према подацима Републичког завода за статистику. Улошци данас коштају од 190 до 700 динара, истовремено, према истраживању РЗС-а, у ризику од сиромаштва живи 22 одсто жена и мање од 33 одсто има плаћен посао.

Све ово доприноси постојању феномена менструалног сиромаштва, које означава немогућност жена да себи приуште одговарајуће хигијенске производе током трајања менструације, а често и неопходне лекове и доњи веш. Зато многе жене морају да користе алтернативе, као што су вате и крпе, због чега су у ризику од инфекција.

У Србији овај проблем није препознат и није урађено истраживање о менструалном сиромаштву. Оно које је рађено у Хрватској показује да 10 одсто жена не може да приушти ове производе. Ако знамо да је просечна плата код нас нижа (у Хрватској је 1.130 евра, у Србији 718 евра), може се претпоставити колико жена овде има проблем да себи омогући адекватну хигијену.

Христина Цветинчанин Кнежевић, активисткиња, социолошкиња и новинарка, каже да менструално сиромаштво утиче на сваки аспект живота, јер девојке изостају из школа и факултета јер не могу да купе улошке. „Немогућност да се задовољи минимум хигијенских услова може бити питање не само здравља и квалитета живота већ и живота и смрти. Ови производи се морају мењати редовно због опасности од смртоносног токсичног шок синдрома (бактеријске инфекције), те дефинитивно нису нешто на чему се сме штедети”, истиче она.

Милан Коњикушић, правник, сматра да се држава у креирању пореске политике води могућим приходима, а не гледа целину интереса друштва. „Очигледно је да је законодавац пошао од тога да су у питању милиони продате робе и да је то значајан приход у буџету”, каже он.

С обзиром на економску кризу, трошкови одржавања менструалне хигијене представљају све већи терет. Љубица Добрић, економисткиња, каже да су досад  жене с нижим примањима биле угрожене. „Након епидемије, овај проблем се ширио и на више слојеве, а током тренутне инфлације је доживео кулминацију”, напомиње Добрићева.

Христина Цветинчанин Кнежевић наводи да инфлација утиче тројако – прво, цене уложака су скочиле, друго, трошкови живота су се увећали и, треће, жене прве остају без стабилног извора прихода или им се смањују у тренуцима економских криза. Многе обављају повремене послове због могућности да изостану током циклуса, а према подацима РЗС-а зарађују 8,8 одсто мање од мушкараца. Истраживање објављено у „Биомед централу” показује да се менструално сиромаштво може одразити и на ментално здравље у виду умерене до тешке депресије.

Активисткиње Женске иницијативе са Филозофског факултета у Новом Саду прве су почеле с обезбеђивањем бесплатних уложака. Јелена Мирић, Јована Мрдаљ и Милица Секулић истичу да „цена утиче на квалитет производа, а самим тим квалитет производа утиче на квалитет живота”.

Љубица Добрић каже да менструацију има око милион и по жена у Србији и да је просечна потрошња 600 динара месечно. „Ако све то сведемо на годишњи ниво и урачунамо порез, у буџет од опорезивања ових производа уђе две милијарде и 180 милиона динара годишње”, наводи она и додаје: „Узимајући у обзир количину новца, тешко ми је да поверујем да ће се држава тога одрећи. Они су ово свесно одлучили.”

Проблем менструалног сиромаштва је повезан с економском ситуацијом у држави, самим тим, одговорност је на државним институцијама.

Христина Цветинчанин Кнежевић каже да је први корак ка решењу овог проблема едукација о томе шта је менструација и у складу с тим планирање политика на институционалном нивоу. Коњикушић наводи да је најједноставније решење да се повећа порез на стварно луксузне производе, а смањи на хигијенске неопходне током менструације, јер је лакше омогућити да свака жена може да их приушти, него лечити последице изазване немогућношћу куповине или давањем социјалне помоћи из буџета.

Подсећамо, на иницијативе „Џендер нолеџ хаба” и женског клуба „Крени – промени” ниједно надлежно тело није се огласило.

Друге земље су приступиле борби с овом врстом сиромаштва. Шкотска је прва законом хигијенске производе неопходне женама током менструације учинила бесплатним. За то је потребно тридесет милиона евра, према проценама предлагача Закона о производима за менструални циклус у Шкотској. На Новом Зеланду се деле у школама. Суседна Црна Гора је смањила порез на седам одсто, Хрватска на 13 процената.

Повереница припрема предлог

Повереница за заштиту равноправности Бранкица Јанковић сматра да и ако се смањи висина пореза, питање је колико би ови производи били доступни најсиромашнијим грађанкама. „За мене је питање доступности производа неопходних женама током менструације много комплексније од појединачних мера и сматрам да о томе треба размишљати у ширем контексту, укључујући мере за смањење сиромаштва уопште”, оценила је она. Ипак, како каже, смањење пореза би у некој мери растеретило лични буџет грађанки и каже да због тога припремају иницијативу коју ће упутити Министарству финансија.