Нови судар Турске и УН на Кипру

Турска је оптужила Уједињене нације да се понашају „пристрасно" на Кипру и да подржавају  само грчку страну. Непосредан  повод за најновији неспоразум на релацији Анкара- Њујорк била је једнострана одлука власти непризнате турске државе да на подељеном острву, у зони раздвајања две заједнице, почне да гради пут што је довело до физичких обрачуна са припадницима мировних снага Уједињених нација  који деценијама одржавају мир на подељном острву. Узрок је на први поглед миноран, али разлози су много дубљи и сежу све до турске војне окупације северног Кипра пре пет деценија и очевидног краха преговора о поновном уједињењу Кипра.

 „Физичка интервенција војника мировних снага на територији која је под суверенитетом Турске републике северни Кипар за нас никако не може  бити прихватљива. Оно што се очекује од Уједињених нација  јесте да допринесу решавању хуманитарних потреба свих становника острва", изјавио је председник Турске  Реџеп Тајип Ердоган поводом недавног инцидента, пренели су истанбулски медији.

Савет безбедности УН је изразио забринутост због "покретања неовлашћених грађевинских радова" кипарских Турака унутар тампон зоне која деценијама раздваја  две заједнице - грчку и турску.

Они су без дозволе у том подручју почеле да пробијају  пут како би повезали село Пила у коме су муслимани већинско становништво, са  самопроглашеном и непризнатом турском државом на северу подељеног острва. То је довело до физичких насртаја Турака и неколико припадника „плавих шлемова” завршило је у болници. То је, како кажу у Анкари, последица неодговорног понашања чланова мисије Уједињених нација" пошто у Њујорку имају двоструке стандарде: једне који важе само за Грке а друге неповољне за Турке.

У влади у Никозији и Њујорку узалудно позивају Турке да поштују резолуције Савета безбедности, али у Анкари и на северу осртва се на то не много не осврћу.  Потез кипарских Турака су осудиле Америка, Француска и Велика Британија.

Кипар је подељен после турске војне интервенције 1974. године чији војници су тада  заузели трећину острва како би "заштитили" тамошње муслимане. То је урађено под изговором спречавања грчких генерала да анектирајуово острво на истоку Средоземног мора. Турци су на северу Кипра у међувремену прогласили своју "државу" коју досад нико није признао сем Анкара . Република Кипар је пунопрвани члан Уједњинех нација и Европске уније од 2004. године , док су Турци на северу острва остали изоловани и преживљавају од помоћи коју добијају од Анкаре. Турска на подељном острву деценијема држи више од 30 хиљада војника како би  заштитили тамошње муслиманско становништво , иако Никозија предлаже демилитаризацију подељеног острва.

Преговори о поновном уједињењу две заједнице, који су деценијама вођени под покровитељством светске организације, пре четири године су запали у ћорсокак из којег се сада не види излаз. То је како кажу у Анкари, а понављају на северу острва, само губљење времена. Решење кипарског проблема треба тражити у стварању две независне државе- грчке и турске.

У Никозицији немоћно шире руке: они се залажу за поновно уједињења острва на основу резолуција УН, односно за стварање заједничке федералне државе два равноправна народа

"Међународна заједница не може да нас тера да радимо нешто што ми више не желимо. На Кипру већ постоје две одвојена народа , односно практично две независне државе. Нема ту више шта да се прича", каже  председник Турске републике северни Кипар, Ерсин Татар, који заправо понавља оно што у последње време из Анкаре поручују председник Ердоган и други званичници.

Турско понашање на Кипру осуђују и у Бриселу. Анкара сада  покушава да оживи приступне преговоре о уласку у ЕУ који су се последњих година нашли "на леду" због непоштовања људских права и слобода као и медјународног права односно  непризнавања Републике Кипар. Анкара никада неће отворити капије Европске уније иако је почела преговоре пре две деценије све док не реши кипарско питање у складу са резолуцијама Уједињени нација, изнова поручују из Брисела.