Нема гаранција да ће ово бити последња промена Устава

Специјално за „Политику”

Рок за промену Устава РСМ приближава се, а да ли ће до промене највишег државног акта ове земље поново доћи, умногоме зависи од највеће македонске опозиционе партије – ВМРО-ДПМНЕ, будући да без њеног гласа не може бити остварена неопходна двотрећинска већина у парламенту. Уколико се пак не изгласају уставне промене, Северној Македонији прети међународна изолација и катанац на вратима ЕУ. О актуелној ситуацији и перспективама ове земље разговарамо са Христијаном Мицкоским, председником партије ВМРО-ДПМНЕ, највеће опозиционе странке.

С обзиром на то да ЕУ није испунила обећања дата РСМ, да ли мислите да ће је и поновна промена Устава заиста увести у европску породицу, или пак постоји шанса да се земља суочи са новим условљавањима?

Много пута сам рекао да Македонија и остале земље западног Балкана немају исти третман као земље које су раније приступиле ЕУ, нпр. Словачка, Чешка, Мађарска, Кипар, Румунија, Бугарска итд. То је нарочито видљиво када је реч о европским интеграцијама Македоније, која, иако је променила име државе, није постала чланица, чак није ни започела преговоре. То је фрустрирајуће, а у исто време и лош сигнал који се шаље земљама на листи кандидата за нека следећа проширења.

Ипак, посебно бих истакао и кривицу македонске дипломатије последњих шест година, јер се није изборила за боље позиције и гаранције за македонски евроинтегративни пут. Наша дипломатија, за разлику од осталих земаља, није издејствовала никакве гаранције да неће бити нових препрека на том путу. При томе, не говорим о реформским захтевима и промени Устава у складу са копенхашким критеријумима, већ о препрекама које су субјективног и чисто политичког карактера, а испоручују их наши суседи. Која је гаранција да ће ова промена Устава која се тражи од Македоније бити последња, да сутра неће тражити промену Устава која ће редефинисати питања која су идентитетског карактера или се неће тражити ново унижавање или брисање АСНОМ-а као темеља македонске државности?! Из Бугарске стижу неки сигнали који већ отворено негирају Илиндански устанак и његов карактер, на шта није реаговао МСП, прећутавши изјаве највиших бугарских државника да је Илиндански устанак био бугарског карактера, што је оставило бројна питања и сумње да Бугарска може да постави и друге услове, посебно у делу протокола.

Борељ је преко министара спољних послова Чешке, Словачке и Аустрије македонским грађанима упутио поруку да је промена Устава једини пут просперитета РСМ у оквиру европских перспектива. Поруку сличног тона донео је из Вашингтона и премијер Ковачевски. Како Ви оцењујете овај став Европе и САД?

Македонија не тражи повлашћени пут за преговоре, већ тражи исту, фер шансу, а то су копенхашки критеријуми. Поновићу став који има ВМРО-ДПМНЕ: ако је промена Устава услов за ЕУ, онда би Македонија била чланица и шампион ЕУ, јер је за ових тридесет година имала уставних измена колико све чланице заједно. То говоримо јасно и гласно нашим партнерима из међународне заједнице. Партнерство је двосмерна улица, која се базира пре свега на поштовању. Институционалне гаранције од стране ЕУ мали су корак за њих, а велико охрабрење да европски пут није покретан циљ, већ нешто што је остварљиво. Ми не тражимо тачан датум када ћемо постати чланица, већ конкретне задатке базиране на реформи здравства, судства, социјалне политике, пољопривреде, образовања итд.

Обећања о европској Македонији слушали смо и пре референдума о Преспанском договору, па ево, после толико година, немамо ништа. Ове гаранције треба да значе да ће следећа влада, па и влада после ње, имати конкретан циљ шта треба испунити, а не да зависе од тога да ли ће у уџбенику за трећи, шести или осми разред писати шта је то Илиндански устанак, ко је био цар Самуил, Гоце Делчев или било какав други наратив. Ми, као ВМРО-ДПМНЕ, пружили смо руку власти да заједно изградимо став и тражимо фер шансу за Македонију, али смо, нажалост, били одбијени.

Разговарали сте са премијером Ковачевским о овом питању. Када Вам је понудио да постанете део власти, а министри из албанске партије ДУИ депоновали оставке да би се постигао договор о промени највишег државног акта, зашто нисте прихватили све ове понуде?

Нама не треба власт због власти. Избори у Македонији ће бити пре или касније. Не интересује нас њихова понуда за учешће у влади без инкорпорирања суштинских захтева у вези с евроинтегративним путем. Понудили смо два пакета захтева у којима су у фокусу биле гаранције да Македонија неће бити блокирана. Учешће у влади у којој неће бити инкриминиране структуре СДС и ДУИ може помоћи да се држава ишчупа из тоњења, које се дешава сваки дан. То је могло само да помогне да држава лакше корача ка реформама, али је исто без јасних позиција у спољним односима беспредметно. Ви можете да правите реформе које су сјајне, али вас Бугарска може кочити због историјских и ретроградних наратива. Да напоменем да се влада није изјаснила о нашим предлозима, већ је пробала на перфидан начин да их злоупотреби и изокрене. Сада су избори једина опција која нам преостаје. Грађани су суверени држави. Време је да их питамо.

Ваше ставове да најпре треба да се одрже избори, а да се затим разговара о промени Устава – многи коментаришу као задовољење партијских, а не националних интереса. Како Ви то коментаришете? Да ли то значи да Ви јесте за промену Устава, али под одређеним условима? Којим?

Откад су избори уско партијски интерес? Избори су демократски начин да се народ изјасни о политичким процесима једне земље. На крају, народ ће дати мандат да ли ће се и под којим условима мењати македонски Устав. Промена Устава треба да произађе из унутрашње потребе да се уреде односи једне државе, једног друштва, а не због спољног диктата и условљавања. Народ је тај који ће се изјаснити, а партије ће на изборима приказати своје визије и предлоге.

Велики део македонске јавности сматра да не треба да се дешавају диктиране уставне измене. То су говорили и пре прихватања француског предлога од стране власти, који нам сада приказују као да смо били доведени пред свршен чин и није могло другачије. Консензус који је тражила јавност, а који се односио на то да историјске и идентитетске теме остану ван преговора, који се односио на некаквом реципроцитету и позитивном сигналу и институционалним гаранцијама од стране ЕУ и Бугарске, добар су основ на којем ће се будућа влада ВМРО-ДПМНЕ борити за европску будућност.

Познато је да се без гласова ВМРО-ДПМНЕ неће остварити двотрећинска већина у Собрању, неопходна за промену Устава. Упркос томе, власт је оптимистична. Да ли ће посланици ваше партије остати лојални партијским ставовима?

Посланици ВМРО-ДПМНЕ, али и наши коалициони партнери из парламентарне групе, показали су да ове диктиране измене не могу да се десе. У суштини, и грађани су се уверили у то још на седници парламентарне комисије. Зато су грађани мирни, јер знају да ВМРО-ДПМНЕ стоји иза свог става. Антрфиле

Успешно се економски такмичимо са Србијом

Након посете Куртија како видите односе са Србијом на националном нивоу?

Жао ми је што су се на Балкану пропустиле шансе да уједињени уђемо у ЕУ пре тридесетак година и што се пролило пуно крви и мржње. Многе границе су се исцртале да бисмо сада схватили да су нам те границе препрека и да хоћемо да живимо у уједињеној Европи и да будемо део обједињеног тржишта где би свако сваког поштовао и уважавао. Тај Шуманов европски сан о различитости култура и народа који раде заједно и креирају бољу будућност мора да постоји да би опстао мир и просперитет Европе и Балкана.

Односи између Македоније и Србије јесу добри, али има простора да се још унапреде, пре свега, на економском пољу. Ако дозволите да будем „економски националиста”, нова влада ВМРО-ДПМНЕ у Македонији успешно ће се такмичити са Србијом убудуће, па што да је и не победи у привлачењу инвестиција и у економском развоју! Ово кажем у позитивном тону, сматрајући да успешан сусед може да подстакне успешно међусуседство, а ми сматрамо да такмичење морамо да пребацимо на поље културе и економије.