Спречити агресију возача пре него што седну у аутомобил

У Србији је током последњих пет година погинуло 12 особа и повређено нешто мање од 300 у саобраћајним несрећама у којима је био евидентиран утицајни фактор „агресивна вожња”, наводе из АБС-а.

У свакодневним ситуацијама често се користи овај термин, међутим многи нису упознати са дефиницијом „насилничке вожње” – које су то недозвољене радње у саобраћају које не представљају само један прекршај већ све заједно чине најтежи прекршај, за који су прописане и најстроже казне.

Закон о безбедности саобраћаја на путевима дефинише насилничку вожњу као поступање возача које је у грубој супротности са правилима, односно, приликом које возач не показује обзир према безбедности осталих учесника у саобраћају.

Постоје четири законом прецизно описана понашања која чине насилничку вожњу.

Први облик је када возач два или више пута прође кроз црвено светло, ако између два узастопна проласка није прошло више од 10 минута.

Други облик је када возач изврши претицање колоне возила при чему својим аутомобилом прелази или се креће по неиспрекиданој уздужној линији која раздваја коловозне траке по смеровима кретања.

Трећи облик је кретање возила на путу у насељу брзином која је за више од 90 километара на час већа од дозвољене, односно ван насеља брзином која је за више од 100 километара већа од дозвољене.

Четврти облик насилничке вожње је управљање аутомобилом у стању потпуног пијанства што је више од два промила алкохола у крви.

За такво понашање у саобраћају следује казна затвора од 30 до 60 дана или казна рада у јавном интересу у трајању од 240 до 360 сати и новчана казна од 120.000 до 140.000 динара, 15 казнених поена и заштитна мера забране управљања моторним возилом у трајању од најмање девет месеци.

Уколико је возач приликом насилничке вожње проузроковао саобраћајну несрећу, следује му казна затвора од 45 до 60 дана или казна рада у јавном интересу у трајању од 300 до 360 сати и новчана казна од 130.000 до 150.000 динара, 17 казнених поена и заштитна мера забране управљања моторним возилом у трајању од најмање десет месеци.

– Агенција за безбедност саобраћајa бави се на курсевима и семинарима насилничком вожњом, бесом и агресијом и управо на тим часовима свако од полазника има могућност да чује који су најбољи начини и препоруке како да избегну овакво понашање у саобраћају, чак иако започну вожњу нервозни и бесни како да је ублаже. Неопходно је одговарајућим мерама сузбити, односно смањити агресију код возача пре започетог управљања аутомобилом, а ако то није могуће онда је решење незапочињање вожње – наводи Бранко Стаматовић, директор Агенције за безбедност саобраћаја.

Мере усмерене ка смањењу агресије у саобраћају су најчешће – присила, кажњавање агресивног понашања, едукација, односно информисање возача о последицама таквог понашања и превентива, односно отклањање узрока беса и агресије, а самим тим и насилничке вожње.

– У циљу предупређења нежељених последица агресије и беса у саобраћају, неопходно их је „избацити из тела возача” и то мора учинити сваки возач, пре уласка у возило, јер се на тај начин осигурава, или макар повећава вероватноћу да се неће догодити несрећа и да неће настати нежељена последица – каже Стаматовић.

Агресивна, несавесна и бахата вожња била је недавно и тема саветовања Института за криминолошка и социолошка истраживања. Правници су предложили да оваква вожња не буде више само прекршај него да буде прописана и санкционисана као кривично дело.

Иако су смртне последице саобраћајних несрећа увек, према прописима кривичног права, „обухваћене” нехатом учиниоца, правници су ипак изашли из законских оквира и јасно рекли да су насилни возачи потенцијалне убице на путевима.

Последице такве вожње су непредвидиве и никад се не зна да ли ће и колико особа настрадати. Зато се оваква вожња назива и „руским рулетом” на путу.

Савети стручњака

Kада приметимо возило које се креће великом брзином и пролази кроз црвено светло, nе треба укључивати камеру мобилног телефона у покушају да се сними насилни возач. Tреба само сачувати живу главу, бити присебан или побећи из ризичне зоне кретања суманутог возача. Живот и здравље су најважнији у таквим ситуацијама. На првом месту треба да буде лична безбедност, као и безбедност оних који су у том тренутку поред нас. Не треба себе угрозити тиме што бисмо покушали да забележимо регистарски број возила. Насилничку вожњу могуће је спречити само пре него што агресиван, бесан или пијани возач седне у аутомобил, наглашавају стручњаци Агенције за безбедност саобраћаја (АБС).