Понедељак, 08.06.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа
СКАН­ДАЛ У ЛИ­БИ­ЈИ

Министарка спољних послова Либије побегла из земље

Наџ­ле ел Ман­гуш оти­шла у Тур­ску по­што је су­спен­до­ва­на због су­сре­та са изра­ел­ским ко­ле­гом Ели­јем Ко­е­ном у Ри­му
Министарка спољних послова Либије побегла из земље
(Фото ЕПА-ЕФЕ/Fabio Frustaci)

Ли­биј­ска ми­ни­стар­ка спољ­них по­сло­ва на­пу­сти­ла је зе­мљу и оти­шла за Тур­ску по­сле су­ко­ба са вла­сти­ма у Три­по­ли­ју око не­дав­ног су­сре­та са ше­фом изра­ел­ске ди­пло­ма­ти­је у Ри­му.

Су­срет Наџ­ле ел Ман­гуш и Ели Ко­е­на био је пр­ви та­кав у исто­ри­ји по­што две зе­мље не­ма­ју од­но­се, а Ли­би­ја не при­зна­је Изра­ел.

„Раз­го­ва­рао сам са ми­ни­стар­ком о ве­ли­ким по­тен­ци­ја­ли­ма ко­је од­но­си мо­гу да има­ју за две зе­мље”, из­ја­вио је Ко­ен по­сле су­сре­та у Ри­му ко­ји је омо­гу­ћио шеф ита­ли­јан­ске ди­пло­ма­ти­је Ан­то­нио Та­ја­ни.

У Је­ру­са­ли­му ка­жу да је то­ком су­сре­та изра­ел­ског ми­ни­стра и ње­го­ве ли­биј­ске ко­ле­ги­ни­це би­ло раз­го­во­ра о ме­ђу­соб­ној са­рад­њи и изра­ел­ској по­мо­ћи за по­љо­при­вре­ду, ме­наџ­мент во­де и око ху­ма­ни­тар­них пи­та­ња. Ко­ен је ре­као да је пре­нео ва­жност очу­ва­ње је­вреј­ског на­сле­ђа у Ли­би­ји.

Ли­би­ја је за­штит­ник Па­ле­сти­на­ца, па је су­срет у вре­ме по­ја­ча­ног изра­ел­ског на­си­ља на За­пад­ној оба­ли иза­звао се­ри­ју про­те­ста у Три­по­ли­ју и дру­гим гра­до­ви­ма. Шеф ли­биј­ске вла­де на­ци­о­нал­ног је­дин­ства Аб­дул­ха­мид ел Де­и­ба од­мах је су­спен­до­вао ми­ни­стар­ку Ман­гуш и на­ло­жио да се ис­пи­та­ју окол­но­сти ње­ног су­сре­та.

Ми­ни­стар­ство спољ­них по­сло­ва у Три­по­ли­ју по­ку­ша­ло је да ума­њи зна­чај су­сре­та ко­ји су у Изра­е­лу од­мах про­ту­ма­чи­ли као пр­ви ко­рак ка нор­ма­ли­за­ци­ји. Оно што се до­го­ди­ло био је „не­при­пре­мљен, слу­ча­јан су­срет то­ком са­стан­ка у ита­ли­јан­ском Ми­ни­стар­ству спољ­них по­сло­ва”, са­оп­ште­но је у Три­по­ли­ју.

То про­ти­ву­ре­чи из­ја­ви јед­ног изра­ел­ског зва­нич­ни­ка ко­ји твр­ди да је са­ста­нак био ра­ни­је уго­во­рен „на нај­ви­шем ни­воу”, да је тра­јао ви­ше од два са­та и да ли­биј­ски пре­ми­јер ви­ди Изра­ел као мо­гу­ћи мост ка За­па­ду и аме­рич­кој ад­ми­ни­стра­ци­ји.

Пре­ма из­ве­шта­ји­ма, о пер­спек­ти­ва­ма нор­ма­ли­за­ци­је од­но­са Изра­е­ла и Ли­би­је пр­ви пут се раз­го­ва­ра­ло у ја­ну­а­ру ка­да је Три­по­ли по­се­тио ди­рек­тор ЦИА. Ви­ли­јем Барнс је та­да, твр­ди се, охра­бри­вао ли­биј­ског пре­ми­је­ра Де­и­бу да сле­ди при­мер Ба­хре­и­на, Ма­ро­ка, Су­да­на и Ује­ди­ње­них Арап­ских Еми­ра­та ко­ји су 2020. нор­ма­ли­зо­ва­ли од­но­се са је­вреј­ском др­жа­вом.

Ни­је би­ло ни­ка­квих „ди­ску­си­ја, спо­ра­зу­ма или кон­сул­та­ци­ја”, а Ли­би­ја „пот­пу­но и ап­со­лут­но од­би­ја нор­ма­ли­за­ци­ју” са Изра­е­лом, ин­си­сти­ра ли­биј­ска вла­да све­сна да би при­бли­жа­ва­ње Изра­е­лу до­дат­но ком­пли­ко­ва­ло те­шке уну­тра­шње по­де­ле у зе­мљи. Ли­би­ја је по­де­ље­на из­ме­ђу вла­де на­ци­о­нал­ног је­дин­ства, чи­је је се­ди­ште у Три­по­ли­ју, и ри­вал­ске ад­ми­ни­стра­ци­је у гра­ду Сир­ту, где се на­ла­зи ко­ман­да Ли­биј­ске на­ци­о­нал­не ар­ми­је ге­не­ра­ла Ха­ли­фе Хаф­та­ра.

Ли­биј­ска вла­да на­ци­о­нал­ног је­дин­ства фор­ми­ра­на је 2021, по­сле ми­ров­ног про­це­са ко­ме су по­сре­до­ва­ле Ује­ди­ње­не на­ци­је, али њен ле­ги­ти­ми­тет од по­чет­ка 2022, по­сле не­у­спе­шног по­ку­ша­ја одр­жа­ва­ња из­бо­ра, оспо­ра­ва пар­ла­мент вла­сти на ис­то­ку зе­мље. У Сир­ту је ра­ни­је од­ба­чен спо­ра­зум са Тур­ском, ко­ји је скло­пи­ла ад­ми­ни­стра­ци­ја из Три­по­ли­ја.

Сви ме­ђу­на­род­ни на­по­ри, пред­во­ђе­ни Ује­ди­ње­ним на­ци­ја­ма и Егип­том, ни­су ус­пе­ли да по­ми­ре две ри­вал­ске фрак­ци­је, ма­да су ре­ги­стро­ва­ни не­ки зна­ци нор­ма­ли­за­ци­је, по­пут по­нов­ног ује­ди­ње­ња ли­биј­ске цен­трал­не бан­ке.

Изра­ел­ски пре­ми­јер Бен­ја­мин Не­тан­ја­ху ве­о­ма је ан­га­жо­ван на по­пра­вља­њу од­но­са са зе­мља­ма Бли­ског ис­то­ка, Афри­ке и Ази­је. Тре­нут­но је у фо­ку­су Са­у­диј­ска Ара­би­ја. Про­шлог ме­се­ца Изра­ел је на­ја­вио на­ме­ру да Изра­ел и ара­биј­ску кра­ље­ви­ну по­ве­же же­ле­знич­ком пру­гом.

На­ја­ва же­ле­знич­ког про­јек­та, ко­ји укљу­чу­је про­ши­ре­ње ве­за уну­тар Изра­е­ла и тре­ба да ко­шта 27 ми­ли­јар­ди до­ла­ра, са­оп­ште­на је са­мо не­ко­ли­ко да­на по­што је аме­рич­ки зва­нич­ник пу­то­вао за Ри­јад ка­ко би убр­зао раз­го­во­ре о нор­ма­ли­за­ци­ји. У Је­ру­са­ли­му су још скеп­тич­ни.

„Ми­слим да је пре­ра­но раз­го­ва­ра­ти о до­го­во­ру на ко­ме са ра­ди”, из­ја­вио је Ју­ли Едел­стин, пред­сед­ник пар­ла­мен­тар­ног ко­ми­те­та за спољ­не по­сло­ве и од­бра­ну. Би­ће да исто ва­жи и за рим­ски су­срет пр­вих ди­пло­ма­та Изра­е­ла и Ли­би­је. Би­ло је ди­ма, али не­ма ва­тре.

Коментари2
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

branislav
Zar su turci mislili da im francuzi nece napakostiti?
Маршал
Колико ја знам, Ха­ли­фa Хаф­та­р је маршал.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.