Да ли су смернице Министарства просвете за рад школа стигле касно

Директори појединих школа почели су да прослеђују родитељима сугестије за почетак школске године, а на основу смерница које су им стигле од Министарства просвете.

– Годинама, и пре мајских трагедија, стручњаци су препознали и константно понављају да је школа изгубила васпитну улогу, да више није место где се наставници, родитељи и ученици осећају као део заједнице којој припадају.

За похвалу је то што нове смернице Министaрства просвете охрабрују школе и наставнике да се више баве занемареним темама: да унапреде васпитни рад, подстичу толеранцију, емпатију, разумевање, уважавање различитости, сарадњу, солидарност... Сви су свесни да су састављање тих смерница иницирале трагедије, да систем реагује тако што се усмерава на решавање главних питања – безбедности ученика и наставника и проблема менталног здравља, јер је очигледно да ће кад деца крену у школу стрепња родитеља и наставника бити повећана. Али, школа не сме да се сведе на место где ђаци и наставници треба безбедно да проведу дан и да не полуде, не сме да изгуби друштвену улогу због које постоји, а то је, пре свега, образовна и васпитна улога – напоменуо је јуче проф. др Александар Бауцал, психолог и експерт за образовање.

Говорио је на конференцији у организацији удружења „Кораци” и УГС „Независност” у Београду, на којој су представљене препоруке за рад школа за наредну школску годину, које је дефинисало 30 стручњака, и оне су прослеђене просветном и државном врху. Оне нису одговор на смернице Министарства просвете, већ како је речено, указују на кључне проблеме и треба да буду виђене као први корак ка стварању могућности да у пракси заживи оно што су најодговорнији за образовање замислили. Бојазан је, сматра Бауцал, да ће у наступајућој школској години у кућама знања суштински све бити исто као и раније, да се ништа драстично неће променити осим школске документације која ће, уверен је, обиловати преписаним реченицама из смерница ресорног министарства, што не значи нужно да ће оне бити и остварене у пракси.

– Идеја и правац скициран смерницама министарства чине се добрим, а ми смо пробали да укажемо на све елементе који су неопходни да би се направио мали први корак у смеру који је дефинисало министарство. Може се рећи да су школе добиле инструкције шта да пишу у документацији. На основу те документације министарство нема шта друго него да каже да је све савршено, а ми ћемо знати да није. Ако нова школска година буде идентична као претходна, то онда неће бити само пропуштена прилика, него шамар целом друштву. Шамар који ударамо сами себи, јер ћемо показати да нас чак ни трагедије нису тргле – стрепи Бауцал.

Истиче да је добро што се, најзад, наглашавају теме као што су позитивне вредности у животу, квалитетни односи, дијалог у школама, да је то потребно и да би школе биле боље ако би првог септембра у њима заживеле смернице просветног врха. Само, примећује, да школе немају чаробни штапић, а имају низ потешкоћа да остваре све што им је сугерисано.

− Позивају се школе да се успостави дијалог између ученика, наставника и родитеља, што је по својој суштини врло добро, али намеће питање да ли ће министарство то да примени у односу према школама, синдикатима, асоцијацији родитеља и наставника да и просветни врх покаже да је спреман да уведе мало више сарадње и дијалога и не само првог септембра. Школама ће бити потребна велика подршка. Први проблем су наставни програми. Министарство је рекло чега треба да буде више у образовању, али знамо да и деца и школе трче кроз програме, да имају толико садржаја да немају минут да застану и промисле, продискутују, оду даље од садржаја. Већ се поставља питање да ли ће већи број наставника и школа имати капацитет да реализује нове теме. Неке школе су по овим смерницама живеле и пре мајских трагедија и за њих су смернице потврда доброг рада, али велики број школа ће се уплашити пред задатком који је пред њих стављен и имаће потребу да им неко помогне да осмисле и први дан, и прву и другу недељу, и целу школску годину. Да ли ће министарство обезбедити систем подршке или ће се, када је тешко, само позвати на аутономију школа – образлаже Бауцал.

Чак и у лакшим околностима, наглашава, постоје препреке да се наставници ослоне на своју аутономију, зато су смернице о којима бруји просвета, сматра, морале да дођу много раније. По његовој оцени требало је да буду послате школама крајем јуна, да сви имају довољно времена да се припреме за другачији почетак школске године која стиже.

„Рибникару” је потребна подршка

Упитан шта је неопходно да би се у школи „Владислав Рибникар”, која је 3. маја постала поприште масакра, одвијала редовно и неометано, проф. др Александар Бауцал подсећа да смо сви свесни да је то посебан случај и свесни смо зашто.

– Шта се буде дешавало с овом школом огледало је нашег друштва. Уколико се она распадне као заједница због немогућности да се људи који су повезани с том школом било шта договоре, то ће значити да смо се променили тако да је трагични чин постао друштвена норма. Ако та школа постане боље место за образовање, значиће да смо као друштво досегли позитивне вредности и победили оно што је било у тој трагедији. Али ми сви знамо да као друштво немамо капацитет да се договарамо. Ако је тако око тема које су мање проблематичне, можете мислити колико је тешко родитељима, ученицима и наставницима који су доживели то што су доживели да се договоре чак и око мање компликованих питања – указује овај експерт.

Истиче да школа „Владислав Рибникар” и сви коју су с њом повезани имају додатне потребе за сталном подршком, да нико са стране не може дати рецепт шта је најбоље за ту школу, али сви могу да тој школи пруже велику подршку.

– Комплетан посебан тим стручњака треба да буде ту да помогне родитељима који су се поделили око разних тема да најпре разумеју једни друге. То што, на пример, неки родитељ мисли другачије од мене не значи да је он зликовац и морална ништарија него особа која доживљава ствари другачије и да треба да се договоримо. Такође, наставницима је потребна подршка да направе план за наредну школску годину. Ова школа има пуно додатних питања са којима се друге школе неће суочавати, али је најбоље да се та питања реше унутар те заједнице, ми не треба да им дајемо некакве рецепте и одлуке него подршку да дођу до најбољих одговора који ће направити заједницу, а не око којих ће се поделити – истиче Бауцал.