Зашто је у Србији родитељство на чекању

„Бројни су фактори који утичу на нерађање, али се у суштини прича може свести на констатацију да неке особе немају децу зато што их не желе, а друге зато што не могу да их имају. Сва социјално-психолошка истраживања спроведена у нашој земљи говоре да наши суграђани високо вреднују брак и породицу, али је, нажалост, велики број оних који су желели децу, али никада нису постали родитељи – из биолошких или других разлога”, каже за „Политику” др Горан Пенев, демограф, поводом резултата прошлогодишњег пописа становништва по којима готово трећина наших грађана нема ниједно дете. Такође, свака осма жена и сваки пети мушкарац, старости од 50 до 59 година, нису се остварили у улози родитеља. Демографе посебно забрињава податак да чак трећина жена и половина мушкараца у старосној групи од 30 до 39 година нема децу. Одлагање родитељства за касније године живота, оцењују демографи, један је од главих разлога због којих трећина грађана Србије нема наследнике.

„Ми знамо да су двадесете године идеалне за рађање детета, али такође знамо да у нашој земљи жене у просеку одлазе у породилиште у 29 години и да сваке године расте просечна старост прворотки. Брак и родитељство се одлажу јер се у Србији све пролонгира – детињство, адолесценција, школовање и осамостаљивање, а животни стандард младих је такав да велики број њих и даље живи с родитељима”, истиче Пенев.

Он скреће пажњу на чињеницу да је у периоду између два пописа становништва смањен број особа које су у браку, а како оцењује, рађање деце се у патријархалној култури Србије ипак везује за брак – иако свака четврта жена у нашој земљи на порођај одлази неудата, велики број бракова склопи се након рођења детета. Пенев истиче да Србија није ни у европском врху, а ни на дну када је у питању број особа које се нису оствариле као родитељи – слична наталитетна статистика важи за већину земаља старог континента. Резултати анализе које је наш саговорник с колегиницом Биљаном Станковић објавио у „Демографском прегледу” говоре да чак 23 одсто педесетогодишњих жена у Немачкој нема децу, а скоро петина педесетогодишњакиња у Грчкој и Швајцарској и 16 одсто жена ове старосни доби у Шпанији такође нема потомство.

У жељи да открију шта би младе мотивисало да постану родитељи, стручњаци Института за социолошка истраживања спровели су истраживање које је показало да су то стални посао, пристојни приходи, квалитетна партнерска веза и решено стамбено питање. Илустративни доказ тезе колико су њихове жеље удаљене од реалности јесу и подаци изведени из најновијег Алтернативног извештаја о положају и потребама младих за 2023. годину, који спроводи Кровна организација младих Србије и који сведочи да скоро 60 одсто њих живи с родитељима, петина станује у изнајмљеном стану, а свега 18 процената младих живи у сопственом стану или с партнером. Иако се број незапослених младих значајно смањио у односу на претходну годину, подаци из ове студије говоре да 44 одсто њих не зарађује, а од оних који имају посао само 38 одсто има уговор о раду. Осим тога, свега девет одсто младих постану родитељи пре 30 године, а одлагање рађања за четврту и пету деценију смањује шансу да се дође до потомства.

И Маријана Аризановић из удружења „Шанса за родитељство” истиче да је највећи број особа који је учествовао у истраживању овог удружења под називом „Да ли причамо о неплодности” признао да је тек након 35. године почео да размишља о деци и проширењу породице. Ако се има на уму да је највећи број анкетираних особа имао између 30 и 50 година, то наводи на закључак да се само у ретким случајевима деца планирају пре 30 године.