Педагог или психолог од петка у свакој средњој школи

Број педагога и психолога у школама треба да се повећа – око тога су сагласни и општа и просветна јавност, а надлежни уверавају да ће тако и бити откако је, још прошле године у децембру, утврђен низ мера које превенцију и сузбијање насиља у школама треба да учине ефикаснијим. Критеријуми за запошљавање психолога и педагога у средњим школама недавно су измењени. Нови правилник који то уређује ступио је на снагу 25. августа, а примењиваће се од предстојеће школске 2023/24. године. Одмах уочљива новина коју овај пропис доноси јесте да ће свака школа имати сасвим извесно бар једног психолога или педагога ангажованог пуно радно време. Више није предвиђено, па неће моћи ни да се догоди, да и школе с најмањим бројем ђака и одељења, имају на располагању „пола стручног сарадника”, илустрације ради, рецимо, педагога који им је на располагању пола радног времена.

Добра вест за средње школе је и да ће свака имати по једног секретара и шефа рачуноводства с пуним радним временом, по новим правилима запошљавања. Нови правилник о критеријумима и стандардима финансирања за основне школе, како незванично сазнајемо, спреман је и питање је дана када ће бити и озваничен објављивањем у „Службеном гласнику”. Судећи по најавама просветног врха и корекције тог документа иду у прилог ангажовању већег броја стручних сарадника.

Новим правилима за средње школе предвиђено је да оне које имају до 16 одељења запошљавају једног педагога или психолога, а да један и по извршилац на овим позицијама следује школама које имају од 17 до 24 одељења. Школе са 25 до 40 одељења имаће два стручњака за педагогију и психологију, а два и по ангажоваће куће знања са 41 до 54 одељења, док ће школе са 55 и више одељења имати право на три стручна сарадника (педагога или психолога). Према до сада важећем правилнику средње школе са до седам одељења имале су на располагању „пола” психолога или педагога, један такав стручњак могао је пуно радно време бити запослен у једној школи која има од осам до 20 одељења. Установе са 21 до 32 одељења запошљавале су једног и по стручног сарадника, од 33 до 44 одељења имале су право на два, од 45 до 54 одељења на два и по, а да ангажују три психолога или педагога с пуним радним временом могле су, као што ће и убудуће, само велике школе са 55 и више одељења.

На први поглед изгледа да ће више психолога и педагога ангажовати школе са већим бројем одељења, а то би требало да значи и већим бројем ђака. Међутим, по званичној статистици, ђака је све мање из године у годину. Подсетимо да је 2015. године направљен рез и десетковани су школски педагози и психолози. Школске 2015/16. само у средњим школама било је 253.997 ученика, а ове 2022/23. школске која се завршава било их је 234.919, дакле за безмало 20.000 мање (прецизно за 19.078 ученика мање по евиденцији РЗС-а). Отуда се намеће питање шта ће промене критеријума, које на папиру иду у прилог повећању броја педагога и психолога спрам броја одељења, суштински донети школама, или готово ништа неће променити у пракси? Надлежне у Министарству просвете питали смо да разјасне. Осим тога, најављивали су и да ће промене ових правилника уследити након анализе, па нас је занимало и шта је та анализа показала, колико има психолога и педагога у школама, колико их недостаје и према проценама треба да буде запослено? Одговоре чекамо.

Недоумица има и у просветним круговима, јер и нове критеријуме запошљавања који ће се примењивати од првог септембра сазнају на прагу нове школске године и не знају како да их спроведу, како за наш лист истиче Душан Кокот, председник Независног синдиката просветних радника Србије.

– Мењају се правила школског живота, а да они који у школама раде у то немају увид до уочи нове школске године. Ситуација је таква да у 90 одсто мањих сеоских школа психолог или секретар раде са 50 посто ангажовања. Замислите да првог септембра, рецимо, психолог или педагог треба да одлуче у којој ће школи да остану да раде сто одсто, од две школе у којима сада раде да би имали пун фонд. Какав ће то колапс у систему да направи? Где ће школе да нађу потребне кадрове? Прво, психолога и педагога нема незапослених на тржишту рада, друго, не желе да раде у просвети, треће, и онима који желе, потребно је више месеци да се уходају у систем, да разумеју рад с 1.000 ученика у школи. Требало је прво да се уради процена да ли имамо кадра доступног за то што планирамо или не и да се у јуну месецу школама предочи шта и како. Како сада ствари стоје, неке школе ће са истим бројем одељења имати исти број стручних сарадника, вероватно ће и ОШ „Владислав Рибникар” имати исти број педагога и психолога, и где је стратегија у томе, шта је концепт? – истиче Кокот.

Чини се без концепта и добраног промишљања о последицама је и срезан број психолога и педагога у школама, када је Срђан Вербић био министар просвете.

– Упамћен сам и као онај који је „исекао” психологе и педагоге у школама. Али, ми 2014. године реално нисмо знали колико има запослених у просвети и због тога сам прозиван на седницама владе. Заиста, документи који су уређивали запошљавање нису били усаглашени, различите податке добијали смо од запослених у Министарству просвете и из Трезора – колико је исплаћено плата, а сваки покушај усаглашавања морао је на неког да се одрази. Индикативно је, на пример, било да је у том тренутку у једној школи било чак осам библиотекара, а и то су стручни сарадници. Намера је била да се систем уреди у сарадњи са свима који су у том тренутку хтели да сарађују, али није било много таквих, то је доба најдужег штрајка у историји нашег образовања. Министарство је својим грубим маказама исправљало што је мислило да треба. У том процесу, ево признајем, страдали су великим делом педагози и психолози и изгубили ангажовање, као и секретари школа, а потпуно заштићени били су наставници, јер неко мора да држи часове – објаснио је Вербић за „Политику”.

Он истиче да је у тој реформи „најважнија мантра била фискална консолидација, да се зна где се троши новац и да се смање јавни расходи”. Ако је ишта позитивно из тога изашло за просвету, како оцењује, добила је први јавни онлајн регистар запослених и сада боље зна правила запошљавања. На нашу констатацију да су резови прављени, а да никада није урађена анализа квалитета рада запослених у образовном систему, нити се данас ради, Вербић потврђује да је примедба на месту и оцењује „нису се радиле анализе ни тада, ни данас, ни онда нисмо знали то да урадимо, ни данас не знамо”. Притом, он је на место министра просвете дошао из Завода за вредновање квалитета образовања и васпитања.