Салоне за улепшавање све чешће отварају странци

У првој половини ове године у Србији је отворено чак 400 фризерско-козметичких салона, док је у целој 2022. отворено око 500 салона за лепоту. Према подацима Агенције за привредне регистре (АПР) са овом шифром делатности регистровано је око 14.000 предузетника. Поред тога, према статистичким подацима отварање фризерско-козметичких салона једно је од најпопуларнијих занимања међу предузетницима млађим од 35 година и заузима друго место, одмах иза програмирања.

Откуд толико интересовање за овим занатом и да ли овдашњи тинејџери заиста у толикој мери хрле у стручне школе у којима  ће научити како да постану фризери и власници салона?

Фризер Дарко Спасојевић, који се овим послом бави више од 25 година, открива да у последње време фризерске салоне све више отварају странци, посебно Филипинци, Индијци, Руси...

– Тога имате сада малтене на сваком кораку, па можда и то утиче на повећан број регистрованих фризера у Србији у односу на ранији период. Отварају и педикирске салоне. Ево, баш преко пута мене, на београдском Лиону, ради Рускиња чије су муштерије само Руси – открива Дарко.

Сматра да приче које ових дана круже како фризери за сат, два могу да зараде и до 150 евра нису сасвим истините.

– Тако могу да зараде само они који раде са познатим личностима. Једини начин да живиш од свог посла и добро зарадиш јесте да је локал твој. Дакле, може да се живи лепо само ако је радња у твом власништву. Све остало пада у воду – наглашава Дарко. Додаје да је сам посао постао неисплатив, јер држава „кида” са наметима, поготово ако се локал налази на доброј локацији.

– Режије су огромне – наводи он.

Потражња је велика за упис у средњу Школу за негу лепоте у којој се последњих година тражи место више. Ове године уписано је онолико ђака колико је планом предвиђено – на најпопуларнијем смеру, за фризера, њих 230. Ипак, како за „Политику” каже Месуд Чустовић, директор Школе за негу лепоте, велико интересовање влада и за занимањима педикира и маникира.

– Баш овог викенда одржали смо састанак са представницима Удружења фризера Србије. Договорили смо се да наше ђаке шаљемо код истакнутих фризера на блок наставу како би радили на подизању мотивације код њих, да  би се што више њих определило да настави да ради тај посао и после школовања. Јер, тек трећина ученика која заврши школу за фризера настави да се баве тим послом – открива директор.

Од овог посла и те како може лепо да се живи, а нису ни велика улагања, потребно је тек неколико хиљада евра за покретање бизниса. Само је треба да се најпре „разради” посао.

– Баш јуче сам чуо за оглас да власник једног салона нуди за посао фризера плату од 120.000 динара, и то за четири и по сата рада. Ипак, и они који су новајлије у послу могу просечно месечно да зараде од 80.000 до 100.000 – открива директор Школе за негу лепоте из Београда.

Иако влада велико интересовање и сами фризери се често питају где су сви ти нови фризери.

– Мали број ђака настави тиме да се бави. Ево у мојој генерацији је било 30 и нешто ученика, а само нас петоро се бавимо овим послом. Они или одлазе из земље, јер се напољу далеко више плаћа него овде или одустају од заната, јер ипак када заврше школу не могу одмах за себе да кажу да су фризери. Морају да прођу праксу која траје и неколико година – открива Дарко Спасојевић.