Сви би да имају своје фризерске салоне

 У првих десет месеци ове године регистрован је 1.391 нови фризерски и козметички салон, што је за 15,5 одсто више него у истом периоду лане, када их је основано 1.204, показују подаци Агенције за привредне регистре (АПР). Уз то, отварање фризерско-козметичких салона једно је од најпопуларнијих занимања међу предузетницима млађим од 35 година. Потражња за фризерима не опада, али истовремено постоји мањак стручног кадра. На то указују вишедеценијски стручњаци из ове бранше, али и представници просветних установа у којима се образује такав занатски кадар.

Иван Ардалић, директор Школе за негу лепоте у Београду, потврђује да су ове школске године у тој образовној установи уписана 273 ученика и да се фризерски смер редовно попуни до последњег места.

– Увек има интересовања за тај смер. Имамо десет одељења и ове године. Наши ђаци имају организовану такозвану блок наставу када на седам дана похађају практични део код искусних колега. Многи ђаци већ у другој години почну да раде, уз наставак школовања, односно после наставе одлазе на посао, јер просечну плату знатно „увећава” баш искуство – истиче Ардалић и наводи да је у Србији просечна плата за фризере почетнике између 70.000 и 80.000 динара, док су искусни фризери плаћени између 100.000 и 110.000 динара.

Иако је потражња за средњом школом велика, међу ученицима, посебно међу дечацима има све више оних који се окрећу према отварању такозваних берберница.

– У томе је будућност, бити берберин је поново у моди, у успону. Такви профили без икаквих проблема нађу посао одмах, јер умеју да се снађу. Наша нација иначе воли да се улепшава па је то пун погодак јер код берберина дође мушкарац који сем шишања и сређивања браде добије и неговање браде, масажу главе, што је веома примамљив пакет услуга – додаје Ардалић, истичући да данашња омладина ипак радије жели да ради за себе него за друге фризере, због чега је мањак фризера и присутан.

Колики је јаз између потреба послодаваца и доступних радника, потврђују и подаци са портала „Послови Инфостуд”. Док просечан оглас за посао, на сајту, привуче око 50 пријава кандидата, када власници фризерских салона објаве да траже радника, тај број драстично пада. На један овакав оглас, у просеку стигну свега четири пријаве. Ово јасно показује да су фризери једна од професија где је мањак радне снаге више него очигледан.

То потврђује и фризер Александра Ђорђевић, власница салона „Квадро” код Ботаничке баште у Београду.

– Све моје колеге раде саме, веома је тешко наћи доброг и радног фризера. Ја, рецимо, сама радим већ три деценије. У почетку каријере је било више људи, али сада су млади другачији, сви би да буду менаџери, нико неће да ради тек тако, фактички од почетка и ни за шта. Све је постало инстант, млади све хоће сада и одмах, али у нашем послу је искуство оно што нас обликује у изврсне раднике – истиче Александра.

Иако ова искусна фризерка има посла и може одлично да заради, има дана када мора да ради и по 12 сати. Међу њеном генерацијом само њих неколико су остали у фризерским водама, што је још један доказ да је реч о дефицитарном занимању.

– Ипак, постоји доста придошлица у Србију. Рецимо, откако је почео рат у Украјини, доста Руса је дошло код нас и отворило салоне. Логично је да ће Руси ићи код својих сународника на фризирање – додаје власница салона.